Može li Palestina da postane država?

Pre deset dana je u Jerusalimu zajedno demonstriralo oko 2.000 Palestinaca i Izraelaca za samostalnu i nezavisnu palestinsku državu. Koračali su gradom noseći izraelske i palestinske zastave. Ali, njihove zahteve izraelski državni vrh ne želi da čuje. On je definitivno odbacio opciju dve države – izraelske i palestinske – u granicama iz 1967. godine. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je proglasio sukob s Palestincima nerešivim. U tom sporu se ne radi o zemlji, nego o priznanju Izraela kao jevrejske države. Dokle god Palestinci ne budu spremni na to, neće biti moguće naći rešenje za bliskoistočni sukob, rekao je nedavno novinarima prilikom posete Italiji.

Izraelski zamenik ministra spoljnih poslova Deni Ajalon takođe je u jednom propagandnom videu ponovio stav Tel Aviva da palestinska područja nisu okupirana, pa da Palestinci shodno tome ne mogu legitimno polagati pravo na zapadnu obalu Jordana. „Čija područja je Izrael okupirao? Palestinska? Ne. 1967. godine nije bilo niti nacije ni države pod imenom Palestina. Je li je uopšte ikada bilo? Prisustvo Izraela na zapadnoj obali Jordana je rezultat odbrambenog rata, stoga to područje ne bi trebalo posmatrati kao okupirano, nego bi ispravan izraz bio – sporno područje“, kaže Ajalon u spotu.

Očajnički poziv u pomoć

Palestinci se ni u kojem slučaju ne slažu sa tim stavom. Palestinska autonomna vlast u Ramalahu istrajna je u naumu da osnuje državu s granicama koje su postojale pre izraelske okupacije 1967. godine. U septembru će pokušati za taj naum da pridobiju i Ujedinjene Nacije. To je pre nekoliko dana u Istanbulu jasno stavio do znanja palestinski predsednik Mahmud Abas. On je najavio „vozni red“ iz palestinske perspektive: kao prvo, učestvovanje u mirovnim pregovorima, kao drugo, učestvovanje u mirovnim pregovorima i kao treće - učestvovanje u mirovnim pregovorima. Ali, ako u njima ne privole Izrael da im otvori vrata, obratiće se za pomoć Ujedinjenim Nacijama. „Treba nam rešenje koje će se zasnivati na međunarodnom pravu kao i druge zemlje“, rekao je Abas.

„Samo prazan gest“

Mnogi Palestinci, međutim, ne veruju da bi im međunarodno priznanje donelo više prava. I za palestinsko-američkog publicistu Aliju Abunimaha, osnivača internet platforme "Electronic Intifada, bi zahtev iznesen pred UN-om bio prazan gest koji bi samo dokazao da je mirovni proces iz Osla doživeo potpunu propast. „To je potpuno nevažno i neće ništa promeniti. Neće udaljiti niti jednog jedinog izraelskog vojnika, niti jednog jedinog doseljenika, neće promeniti ništa po pitanju palestinskih izbeglica niti po pitanju položaja palestinskih građana Izraela“, tvrdi on.

Štaviše, smatra da je obraćanje UN-u izraz potpunog očaja i bespomoćnosti autonomnih palestinskih vlasti nakon 20 godina pregovora koji nisu urodili nikakvim plodom. Krivac za to je, smatra Ali Abunimah, međunarodna zajednica koja do sada nije pokušala da prisili Izrael da se pridržava međunarodnog prava, pre svega odredbi Četvrte ženevske konvencije kojom se regulišu prava i obaveze neke okupacione sile.

Izrael se priprema na razne scenarije

Izrael već sada priprema mogući odgovor kojim će reagovati na palestinski zahtev pred Ujedinjenim Nacijama. Izraelski ministar spoljnih poslova Liberman najavio je da će jedostrani koraci palestinske strane prisiliti Izrael da i on preduzme jednostrane akcije. Predsednik nacionalnog Bezbednosnog saveta Jakov Amidror je za list Haaretz u ponedjeljak (25.7.) rekao da bi jednostrano proglašenje palestinske državnosti značilo kraj ugovora iz Osla i kršenje svih do sada postignutih sporazuma. Ugovore iz Osla su potpisali 1993-1995. šef Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat i tadašnji izraelski premijer Jicak Rabin i još uvek su pravna osnova za odnose između dve države. Mirovni sporazum sklopljen u Oslu bio je prvi ikada sklopljen između Izraela i PLO-a.

Autori: B. Marks / S. Engelbreht / D. Dragojević
Odg. urednik: Nemanja Rujević