Moć Sunca

Sunce je od Zemlje udaljeno 149 miliona kilometara. I dobro je što je tako: na Suncu je temperatura 6.000 stepeni Celzijusa. Da je bliže, ne bi bilo života na našoj planeti. I bio bi mrkli mrak. Sunce je ogromna zvezda od kugli gasa - prečnika 1,39 miliona kilometara. Zemljin je 109 puta manji.

Dolina smrti na zapadu SAD je jedno od najtoplijih i najsuvljih mesta na Zemlji. 10. jula 1913. tamo je izmereno 56,7 stepeni Celzijusa, a 12. jula 2012. godine, termometar je dostigao 41,7 ° C - noću! Ipak, tamo žive oko 400 životinjskih vrsta i 1.000 biljnih vrsta, baš kao i nekolicina Timbiša Šošone Indijanaca.

Sunčeva svetlost menja kožu i može izazvati opekotine. Uzrok je ultraljubičasto zračenje Sunca. Simptomi uključuju crvenilo, peckanje, plikovi, groznica, malaksalost. Kod blagih, privremenih povreda kože od Sunca, pomaže hlađenje vodom i losion, a teže opekotine mora da leči lekar.

Studije pokazuju da oštećenja kože ultraljubičastim zračenjem u detinjstvu, sve češće dovode malignog melanoma u zrelom dobu. Razlog: matične ćelije, osetljive na ultraljubičasto zračenje, kod dece su mnogo bliže površini kože nego kod odraslih. Dakle, deci je potrebna posebna zaštita od Sunca.

Svaki tip kože reaguje drugačije, zbog pigmentacije, tačnije - zbog pigmenta melanina. Melanin odbija ultraljubičasto zračenje. Koža crnih Afrikanaca sadrži mnogo tog pigmenata, pa je mogućnost opekotina kod veoma tamnoputih ljudi mnogo manja, nego kod Evropljana svetle kože.

Svetlo deluje na sve, pa i najmanje ćelije u organizmu. Većina ljudi sa lepim vremenom povezuje odmor i lepe uspomene. Mnogi ljudi u severnoj hemisferi zbog nedostatka svetlosti pate od zimske depresije. Zimi telo proizvodi melatonin, a u leto hormon sreće serotonin. Istraživači pretpostavljaju da se zbog toga na suncu osećamo tako dobro.

Oko je posebno osetljivo na ultraljubičasto zračenje. Jako svetlo može trajno oštetiti sočivo i mrežnjaču. Zbog toga su zatamnjena stakla obavezna, ali i moderna. Pored toga, tamne naočare štite od bora izazvanih čestim škiljenjem i zatvaranjem kapaka. I kod naočara postoje razlike u propustljivosti zračenja.

Ljudske ćelije stvaraju i deponuju vitamin D samo na Suncu, u leto. Ovaj vitamin je uključen u hiljade regulatornih procesa, jača kosti i održava zdravlje zuba. Takođe, rezultati brojnih istraživanja ukazuju na anti-kancerogeni efekat vitamina D.

Bela odeća odbija vrelu sunčevu svetlost, crna je apsorbuje. Ali crna i emituje više toplote. Toplota koju proizvede ljudsko telo lakše može da prođe kroz crnu odeću. Ako se nosi široka crna odeća i duva povetarac - efekat crnog je još jači.

Solarne ćelijeSunčevu energiju mogu da pretvore u električnu energiju. Kolektori „hvataju“ svetlost i toplotu prenose na solarne ćelije. Time se oslobađaju elektroni u solarnoj ćeliji. Te male energetske čestice teku u jednom pravcu i proizvode električnu energiju. Što je jače Sunčevo zračenje, tim se proizvedi veća količina električne energije.

Sredinom juna u polarnim oblastima Sunce sija čak i u ponoć. Tada je na najvećoj udaljenosti od nebeskog ekvatora. Leto, sunce, plaža mogući su tada i u Skandinaviji i Aljasci.

U anketi o tome kako se osećaju u zimskom periodu, 6.000 Amerikanaca je navelo: melanholično, razdražljivo, neprijateljski i anksiozno. To sigruno važi i za Nemace, jer zimi ne rade birgarteni. A gde se to može bolje filozofirati o prednostima i nedostacima Sunca, nego u birgartenu, uz hladno pivo i zalazak sunca?