Mostar: Narkomani sa 10 godina!

„Počela sam sa 14 godina da pušim travu, marihuanu, potom hašiš, LSD, kokain, spid, ekstazi… da bih došla do heroina. I da bih na kraju završila ovde, shvativši da sam bolesna.“

To su reči lečene narkomanke, koja je posle višegodišnjeg korišćenja raznih droga smogla snage da definitivno kaže „Ne!“ drogi.

Život se svodi samo na to da dobijete svoju dnevnu dozu

Jedan drugi bivši zavisnik priča da od svoje 32. godine pokušava da se otrgne iz okova „horsa“, kako se u narkomanskim krugovima zove heroin. Probao je sve. Lečio se u bolnici, kod privatnih neuropsihijatara, u međugorskoj zajednici, tražio je pomoć u manastirima... Trenutno je u psihoterapeutskom programu jedne privatne ordinacije:

„Prvo sam počeo da uzimam drogu. Posle sam nastavio da je prodavajem i tako sam dospeo do zatvora i samog lečenja. Život se svodi samo na to kako da uzmete dnevnu dozu. Zaboravite i svoju porodicu i prijatelje. To je jedna velika bolest!“

Zavisnost – tabu tema

Problem narkomanije spominje se uglavnom kada dođe do smrti zbog predoziranja još jedne mlade osobe, što u posljednje vrijeme nije retkost. Zavisnost je još uvek tabu tema, a narkomane smatraju najnižim slojem društva. Ni na njihovu smrt se ne gleda kao na smrt drugih ljudi, pa se i na nju reaguje s nehajem i bez osećanja.

„Odvratni su mi! Ne volim o njima ni da pričam!“ - komentar je jedne Mostarke na problem narkomanije. Narkomana je iz dana u dan sve više. Današnja alarmantna situacija sa zavisnicima ne dozvoljava pasivno promatranje. Jasmina Jovanović, voditeljka projekta za borbu protiv zavisnosti, kaže:

„Treba prosvetliti mlade ljude. Poučiti i sredovečne ljude da prepoznaju osobu koja konzumira drogu. Današnja granica mladih se pomera na 10 godina!“

Problem najbolje saseći u korenu

Ramiz Hasić, rukovodilac Odeljenja za borbu protiv narkomanije MUP-a Hercegovačko-Neretvanskog Kantona, kaže da je najznačajniji faktor borbe protiv droge upravo porodica:

„Očigledno je da porodica nije kao nekad. Iz sopstvenog iskustva znam desetine slučajeva gde sam upozoravao roditelje na pogrešna druženja njihove dece u srednjoj školi i ostajanja do kasno. Kada problem eskalira i kada se u sve uključi policija, onda mole za pomoć. Problem je toliko težak da ga je najbolje sasecati u korenu!“

To je ljudsko ludilo

Evo razmišljanja građana Mostara:

„Ovo treba da se skloni s ulice… i da se liječe. Da bude neka ustanova, udruženje da leči te ljude, koji su se predali uništavanju svog života!“

„To je ljudsko ludilo. Treba što pre preduzeti sve moguće mere da se to suzbije!“

„U rešavanje tog problema treba se svako uključiti. I građani, roditelji, nastavnici… Svako, svako!“

Prema podacima Centra za vanbolničko lečenje, trenutno u Mostaru ima više od 700 zavisnika od heroina, starosti od 14 do 30 godina. To su tek registrovani zavisnici, dok su stvarne brojke onih koji su zakoračili u pakao droge, pretpostavlja se, daleko veće.

Autor: Sanel Kajan, Mostar

Odgovorni urednik: Ivan Đerković