Mostar bez glasa Mostaraca

Mostar je jedini grad na evropskom kontinentu u kojem nema lokalnih izbora, gde gradonačelnik sam donosi budžet iako mu mandat nije produžen na osnovu glasova birača na novim izborima. „Gradsko veće Mostara prestalo je da funkcioniše nakon izbornog ciklusa 2008-2012. iz manje-više poznatih, političkih problema i ne funkcioniše već treću godinu. Građani ne osećaju toliko direktno, koliko indirektne i dalekosežne posledice“, kaže za DW Mustafa Alendar, portparol Gradskog veća Mostara.

Alendar objašnjava da se ne donose odluke koje bi Veće u redovnom radu trebalo da donosi, recimo o raspodeli sredstava, privlačenju investicija i nizu odluka koje bi pospešile politički i ekonomski život. „Sve te tehničke stvari ne postoje jer ne postoji Gradsko veće, a to će tako biti sve dok se ne održe izbori i imenuje novih 35 odbornika. Uprkos političkom nesuglasju, gradsko veće bilo je glas građana Mostara, a u ovom trenutku ga nema“, komentariše Alendar.

SDA i HDZ bez dogovora

Ustavni sud Bosne i Hercegovine je, naime, pre pet godina ukinuo odredbe mostarskog statuta u kome su definisana izborna područja. Ocenjeno je da ona diskriminišu birače jer se isti broj odbornika u Gradsko veće Mostara birao sa područja šest bivših opština/izbornih jedinica, iako one imaju veoma različit broj birača, kao i da građani iz centralne gradske zone nisu mogli da biraju predstavnike za Gradsko veće.

Tada je Ustavni sud naložio Parlamentarnoj skupštini BiH izmenu državnog Izbornog zakona, a Gradskom veću Mostara usklađivanje Statuta Grada sa Ustavom BiH. Ta odluka suda doneta je krajem 2010, a Parlamentarna skupština nije izmenila Izborni zakon, kao što ni Gradsko veće Mostara nije izmenilo Statut grada jer oko tog pitanja ne mogu da se dogovore dve najjače političke stranke u Mostaru – Stranka demokratske akcije (SDA) i Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZ BiH).

Njihovi stavovi su jasni i, čini se, zacementirani: HDZ BiH želi da Mostar bude jedna izborna jedinica, po principu jedan čovek – jedan glas, dok SDA želi formiranje šest izbornih jedinica. Ali ono oko čega te dve stranke imaju isti stav jeste da predlog visokog predstavnika u BiH Valentina Incka, koji u Mostaru predviđa tri izborne jedinice, nije dobar ni za jednu stranu.

Bonska ovlašćenja

Kako rešiti problem Mostara i zašto visoki predstavnik u BiH ni nakon toliko godina stagnacije demokratije u Mostaru nije upotrebio takozvana bonska ovlašćenja? „Suština je u tome što je biračima u Mostaru i dalje uskraćeno osnovno pravo da biraju svoje lokalne organe vlasti zbog toga što političke stranke, prvenstveno SDA i HDZ BiH, nisu pokazale dovoljno političke volje da to omoguće. Kada bude postojala politička volja i spremnost da se postignu zdravi kompromisi zasnovani na odluci Ustavnog suda, imaćemo sve potrebne elemente za zaokret“, komentariše visoki predstavnik u BiH Valentin Incko za DW.

On ističe da je politika kojom se vodi Upravni odbor Veća za sprovođenje mira da organi vlasti u BiH moraju da preuzmu odgovornost za ispunjavanje svojih obveza, uključujući i obavezu sprovođenja odluke Ustavnog suda BiH. „To je razlog zašto sam se u ovom, kao i u mnogim drugim slučajevima, uzdržao da upotrebim svoja izvršna ovlašćenja jer bih time radio posao umesto domaćih vlasti“, objašnjava Incko, ističući spremnost njegove Kancelarije da pomogne, ali i očekujući odustajanje od suviše tvrdih stavova i početak pregovora.

Incko ukazuje i na najodgovornije za činjenicu što i nakon toliko godina još uvek nisu počeli čak ni pregovori. „SDA i HDZ snose posebnu odgovornost, s obzirom na njihovo dosadašnje tvrdo odbijanje da pristupe pregovorima i postignu kompromis. Te dve stranke praktično vladaju gradom već 20 godina. Ne možete kriviti manje stranke ili stranke koje nisu bile u vlasti. Svi mogu u pozitivnom i u negativnom smislu da doprinesu opštoj klimi u Mostaru, uključujući i svakog građanina pojedinačno“, zaključuje Incko za DW.

Incijativa deset stranaka

On, pri tom, pozdravlja nedavnu inicijativu deset mostarskih političkih stranaka za rešavanje problema. „Dijalog je početna tačka“, kaže visoki predstavnik, „i zato pozdravljam činjenicu da je deset političkih stranaka selo i razgovaralo o načinu na koji građani Mostara mogu što pre da izaberu svoje lokalne predstavnike.“

Incko je uveren da se, ukoliko se konačno krene s razgovorima i stavovi „omekšaju“, u kratkom roku može postići zaokret. Pri tom naglašava stav Upravnog odbora Veća za sprovođenje mira, odnosno, jedinstveni Mostar kao multietničku jedinicu lokalne samouprave, s određenim nivoima lokalnih ovlašćenja ispod nivoa grada.

Može li inicijativa stranaka da pokrene Mostar s mrtve tačke, pre svega zbog toga što među njih deset nema dve najodgovornije i najjače – HDZ BiH i SDA? „Tih deset stranka koje imaju značajnu glasačku podršku došle su do zajedničkog dokumenta koji će biti upućen onome ko je zadužen za izmenu izbornog zakona i sprovođenje odluke Ustavnog suda, dakle, Parlamentarnoj skupštini BiH od čijih poslanika očekujemo odgovornost“, kaže Ilija Cvitanović, generalni sekretar HDZ 1990, stranke na čiju se inicijativu odazvalo devet drugih političkih subjekata.

Uprava grada sama sebi smisao

Da li je to preveliki izazov za dugogodišnje političke nesuglasice u Mostaru koje blokiraju grad? „Mostarci tu blokadu prihvataju skoro sasvim inertno. Institucionalno telo koje vrši kontrolu nad radom Gradske uprave ne postoji. O sudbini grada odlučuje nekoliko načelnika gradskih odeljenja i gradonačelnik, kojima se, hteli ili ne, mandat produžio na osam godina. Gomilaju se imovinsko-pravni i drugi predmeti i sve čeka. Stiče se utisak da je uprava grada sama sebi smisao“, komentariše za DW novinarka Kristina Spajić-Perić.

Iznenađena je, kaže, da se nikome mnogo ne žuri – ni političarima, ni građanima, ni međunarodnoj zajednici. „I novinari su manje-više prestali da pišu o neodržavanju izbora i nepostojanju Gradskog veća, građani su se zabavili o svom jadu, stranci čekaju dogovor, a prave energije u Mostaru nema. Samo strančarenje i ravnodušnost“, zaključuje novinarka.

Sličnog je stava i ekonomska ekspertkinja Svetlana Cenić. „Imaju most koji je Stari, a nije star, imaju dve partije u koaliciji koje ne mogu da se dogovore oko izbora u Mostaru... Tako da je Mostar jedno čudo. Očigledno je da Mostar neko želi da ostavi u onom ružnom delu da bude čudo, a ne u lepom. Očigledno je da je dogovor da se ništa ne dogovori“, ocenjuje Cenić za DW.

„Za one koji žive u tom gradu i kojem je on u srcu ne postoji veći interes od onoga da u svom gradu ostvaruju najneposrednije demokratsko pravo. Čini mi se da tu ne radi o interesu da se nešto uradi nego da postoji interes da se ne uradi“, zaključuje Svetlana Cenić.