Most podela u Mitrovici

Ovo nije običan most – most na Ibru u podeljenoj Kosovskoj Mitrovici. Umesto da povezuje, on još uvek deli četiri opštine u kojima većinsko stanovništvo čine Srbi (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, sa oko 40.000 Srba) od ostatka zemlje. Most više puta dnevno preleće helikopter KFOR-a. Sa obe strane mosta su snage bezbednosti: kosovska policija na južnoj strani i međunarodni KFOR – na severnoj. „Na severnoj strani mosta počinje Srbija“, kaže jedan Albanac koji preporučuje „oprez“.

Od rata na Kosovu 1999, ovaj most je simbol podele između Srba na severu i Albanaca u preostalom delu zemlje. No, i tu se nešto radi. U martu 2013. bivši premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači su u Briselu potpisali Sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Nekoliko meseci kasnije, i na severu zemlje su održani prvi lokalni izbori po kosovskim zakonima. A u avgustu 2013, Priština i Beograd su dogovorili otvaranje mosta. Trenutno most izgleda kao pravo gradilište i može da se pređe samo pešice. No, svima je najvažnije to što na čitavom severu Kosova već dugo više nema oružanih incidenata.

Integrisani policajci

„Situacija je mirna i pod kontrolom“, kaže za DW Željko Bojić, regionalni komandant kosovske policije na severu zemlje. Već mesecima, tu nije bilo međuetničkih incidenata, ako se izuzmu dogovorene tuče između srpskih i albanskih fudbalskih huligana. U Briselu su do sada postignuta 33 dogovora o tehničkim pitanjima između Srbije i Kosova. Implementacija vrlo sporo napreduje, jer svaka strana pokušava da sprovede u delo samo one delove sporazuma koji njoj odgovaraju. Jedan od dogovora koji su uspešno sprovedeni u delo jeste integracija Srba u kosovsku policiju. Trenutno je više od 280 srpskih policajaca iz takozvanih „srpskih paralelnih struktura“ integrisano u zajedničku policiju. „To je išlo bez problema, a ni sa integrisanim srpskim policajcima nemamo nikakve probleme“, kaže Besim Hoti, zamenik komandanta regionalne policije.

I pored toga, proces integracije Srba u kosovske institucije je još na početku. Tako, na primer, sve lekare i nastavnike još uvek plaća Srbija. Postoje i velike političke razlike, jer Srbija još uvek smatra Kosovo delom Srbije. Kosovo se 2008. proglasilo nezavisnim, i tu nezavisnost je priznalo 112 zemalja. Među njima nema Srbije, Rusije, Kine, ali ni Španije ni Grčke.

Drugi svet

U Severnoj Mitrovici čovek nema osećaj da se nalazi na Kosovu. Sa izuzetkom policijskih uniformi, ne vide se nikakvi kosovski državni simboli. Svuda su samo manje i veće srpske zastave, srspki spomenici, izborni plakati srpskog premijera Aleksandra Vučića i ogromne slike novog američkog predsednika Donalda Trampa. „Čestitamo!“, „Srbi su ga podržali“. „Albanci su bili za Hilari Klinton“ – to su samo neki od natpisa na velikim plakatima.

Ovdašnji Srbi se nadaju da će novi predsednik SAD Donald Tramp vratiti Srbima Kosovo. Nekoliko nerdelja posle izbora, nastupa otrežnjenje. „Pa to je smešno, Tramp ima sasvim druge probleme. Njega mi ne zanimamo“, kaže jedan stariji gospodin pred restoranom Beli dvor. Ljudi su ovde zainteresovani za politiku i istoriju. „Iz koje si ti ono beše stanice?“ „Dojče vele.“ „A, da, Nemci su nas 1999. bombardovali, ali Vučić zna sa Angelom Merkel.“

Preko mosta - u kupovinu

U Severnoj Mitrovici se ponekad čuje i albanski jezik. Ima Albanaca koji dolaze ovamo u kupovinu. Ovde se plaća dinarima. Pred radnjom u glavnoj ulici može se čuti poznata reč iz 90-ih godina, kada je u bivšoj Jugoslaviji vladala najviša stopa inflacije na svetu: „Devize, devize!“ Trgovci devizama na crnom tržištu menjaju evre u dinare, razume se, ispod cene.

Cene su ovde zaista manje nego južno od mosta. Trgovina između Kosova i Srbije nikada nije prestajala – pa ni za vreme rata ili u fazi najžešćih sukoba posle njega.

„Kosovo je važno tržište za Srbiju. Ovde možeš naći sve moguće proizvode iz Srbije“, kaže Safet Grdžaliju, predsedavajući Kosovske trgovinske komore. Kosovo iz Srbije uvozi robu u vrednosti koja premaša 360 miliona evra godišnje. A u nju izvozi robu u vrednosti od samo šest miliona.

Kad zađe sunce, nema šetanja

Administrativna granica između Srbije i Kosova nalazi se na oko 40 kilometara od mosta u Kosovskoj Mitrovici. Na ulicama je mnogo automobila bez registarskih tablica. Na putu nema srpskih barikada, kakve su u prošlosti mogle da se vide više puta. Ali, stiče se utisak da bi putevi za najkraće vreme mogli ponovo da budu blokirani. U prošlosti je to dovodilo do nasilja. 19. septembra 2013. ovde je ubijen litvanski vojnik Audrijus Senavičijus. Počinioci nisu uhvaćeni.

Na granici sve funkcioniše kao što i treba. Kosovski i srpski policajci i graničari „dobro sarađuju“, kaže jedan policajac. „Ovde nema šverca“, dodaje. Doduše ako se „ode nekoliko stotina metara dalje od graničnog prelaza“, na „alternativnim putevima“ se vidi drukčija slika. Tu se, kaže, noću kamionima i automobilima švercuje raznovrsna roba. Ali, tamo je bolje ne čekati mrak, preporučuje ovaj policajac.

Ne samo na granici, već i u samoj Mitrovici, sa postupnim gubljenjem dnevne svetlosti, i ulice se prazne. Na mostu preko Ibra, uveče više gotovo niko ne može da se vidi. Dve Albanke se, sa punim kesama i brzim korakom, kreću sa severnog ka južnom kraju mosta. „Noću se bojimo, idemo odmah kući. Što je sigurno – sigurno je“, kaže jedna od njih.