1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Moskva zavrće ruke Beogradu?

Poseta ruskog premijera Vladimira Putina Srbiji zvanično protekla u znaku privredne saradnje dve zemlje. Da li se iza priča o ekonomiji krije politički pritisak na Beograd?

default

Premijer Rusije Vladimir Putin i predsednik Srbije Boris Tadić

Ruski premijer Vladimir Putin i srpski predsednik Boris Tadić u izjavama nakon susreta svojski su se trudili da uklone čak i naznake razmimoilaženja u stavovima. Saradnja dveju zemalja ocenjena je kao pozitivna, rečeno je da Srbija i Rusija imaju istovetne stavove po mnogim pitanjima, i zaključeno da postoji prostor za dalje širenje saradnje.

Uglavnom se govorilo o saradnji u oblasti energetike i infrastrukture, a političke teme su donekle bile u drugom planu. Rusija je ponovila svoju podršku srpskom stavu oko Kosova, a Srbija najavila da će sa Rusijom narednih meseci potpisati sporazum o strateškom partnerstvu. Boris Tadić je naglasio da je strateški cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji, ali da to ne znači da će prenebegnuti saradnju sa Rusijom.

Srbiji nije lako s Rusijom

Trenutna ruska spoljna politika je na tragu povratka modelima geostrategije, i u tom smislu je energetska ekonomija deo ruske spoljne politike, kaže za Dojče vele Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije. U tom smislu se čak može reći da je Srbija potrebnija Rusiji nego obrnuto, smatra Fatić. Rusija je izgubila sve strateške saveznike vezane za proširenje NATO, i Srbija je ostala jedini saveznik preko koga Rusija može da projektuje svoje energetske, političke i odbrambene interese prema Evropi, ističe Fatić.

Flash-Galerie Putin und Boris Tadic in Belgrad

Svečani doček ispred Palate Srbija

„Srbija je pod ogromnim pritiskom Moskve. Srbiji nimalo nije lako što je Putin došao. Putin je došao da zavrće ruke u Srbiji. I on je došao da obezbedi da se potpisani sporazumi sprovode, da se ostvaruje jedan faktički monopolski položaj ’Gaspromnjefta’, preko svojih ćerki firmi kroz vlasništvo u energetskoj industriji Srbije. I on je došao da obezbedi da Srbija ne uđe u NATO. To je njegov glavni cilj“, smatra Fatić.

Može li i NATO i EU i Rusija?

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, podseća na izjave ruskih zvaničnika, koji su naveli da će u beogradskim razgovorima dominirati tema ruskog predloga o novoj bezbednosnoj arhitekturi u Evropi. To je predlog koji je već odbačen od strane Evropske unije (EU), ističe Milićeva, koja svoju bezbednosnu politiku bazira na NATO-u. Srbija, ukoliko zaista iskreno želi članstvo u EU, o tome mora voditi računa, kaže Jelena Milić.

„I sada Rusija ucenjuje Srbiju da se o tome izjasni. Ja mislim da to može da se pretpostavi iz činjenice da je razgovor sa Tadićem trajao mnogo duže nego što je planirano. I ne samo da se Rusija buni protiv članstva Srbije u NATO, nego ona ide i korak dalje. Tako se ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin pre nekoliko dana javno pobunio protiv toga što se ta ideja uopšte razmatra u srpskoj javnosti“, kaže direktorka Centra za evroatlantske studije.

U nastavku: Srbija pravi alternativu EU?

DW.COM