Moskva sedi za stolom – nevidljiva

Na samitu u Rigi, Evropska unija traži koncept za Istočnu Evropu i to pod geslom „Istočno partnerstvo“. Ima više mogućih tumačenja tog pojma, ali „najvažniju poruku je“, kako piše dnevnik Špigel onlajn, „uputila nemačka kancelarka Anel Merkel, i to pre nego što je uopšte pošla u Rigu. Istočno partnerstvo nikako nije instrument politike proširenja (EU), prenela je ona u izjavi vlade. To je, pre svega za Ukrajince i Gruzijance, bila gorka pilula. Vlade njihovih zemalja su pre samita očekivale signal koji bi im otvorio nade za članstvo u Evropskoj uniji“.

„Razočaranja iz Viljnusa, sa Majdana i rat ostavili su traga na Angeli Merkel. Za vreme protesta protiv Viktora Janukoviča, mnogi zapadni političari stali su na stranu demonstranata. Bivši nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele otišao je na Majdan. Euforija je ustupila mesto otrežnjenju. Punih deset sati su ambasadori EU pre sastanka šefova država ili vlada pregovarali o završnom dokumentu čiji je nacrt poznat redakciji Špigela. U tački 7, Evropska unija je iznela svoju poziciju u odnosu na šest istočnih partnera. Tu piše da učesnici samita priznaju evropske aspiracije i evropsko opredeljenje partnera. A to je dovoljno tek da pretendenti sačuvaju obraz, jer i dalje nema jasnog izjašnjavanja za brzu perspektivu pristupa.“

„Istočno partnerstvo je u krizi. Između ostalog i zbog toga što je u Evropi teško postići saglasnost oko ciljeva koje njime treba postići. Poljska i Švedska – zemlje koje spadaju u inicijatore iz 2009. – rado bi taj program aktivirale kao protivtežu Rusiji, kao uvod u novi krug proširenja. Za razliku od toga, Berlin naglašava da istočno partnerstvo nije usmereno protiv Moskve. Riga bi mogla da označi početak oprezne reforme politike EU prema istoku, nada se Štefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. Samit je, međutim, samo prvi korak u maratonu.“

„U novembru je nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer kao nerealan označio pristup Ukrajine NATO i Evropskoj uniji. On je rekao da je ekonomska i politička modernizacija Ukrajine projekat više generacija. U Berlinu shvataju da su državne strukture Ukrajine slabo razvijene. Da ta zemlja mora najpre da se stabilizuje i da odlučnim reformama suzbije korupciju i ekonomsku krizu“, piše Špigel onlajn.

„Ni riba ni meso“

Berlinski dnevnik Di velt piše da na ovom samitu „za stolom – nevidljiva – sedi i Moskva“, koja je sada odlučila da se ozbiljnije usprotivi stupanju na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini između Ukrajine i EU. „Važna tema bi mogle biti i olakšice u viznim režimima. Moldavija je oslobođena viza, ali druge zemlje u Rigi neće dobiti jasna obećanja, osim najave da će „tehnički napredak“ biti „preispitan“ krajem godine. Tu se misli pre svega na uvođenje biometrijskih pasoša koje je u Moldaviji već počelo. U glavnim gradovima EU postoji zabrinutost zbog mogućnosti da izbeglice iz Istočne Ukrajine prodru na Zapad.“

„Istočno partnerstvo je“, piše austrijski dnevnik Di prese, „ni riba ni meso. Učinjen je pokušaj da se diskretno poveća područje uticaja EU, ali bez političkih posledica. Dokle god EU ne može da ponudi nikakvo čvrsto približavanje na ekonomskom planu – koje može da dovede do članstva – njen manevarski prostor će ostati mali. Tako ne primer nema pritiska na ukrajinsku vladu da sprovede neophodne reforme i suoči se sa najnovijom istorijom. Mnogi, a pre svega Rusija, optužuju EU da želi da ostvari preveliki uticaj. Istina je da Evropska unija svojim malim uticajem čini samu sebe ranjivom. Jer, ona traži novu orijentaciju više zemalja, a sama nema moć da upravlja njom“.