Moskva pušta rublju u lagani pad | Politika | DW | 06.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Moskva pušta rublju u lagani pad

Ruska valuta je još jedna žrtva zbega kapitala iz zemalja u razvoju. Međutim pad rublje temelji se i na tipično ruskim problemima. A opet, tipično ruski uspesi – pre svega u izvozu energenata – mogli bi tu da pomognu.

Rublja poslednjih sedmica deli sudbinu svih valuta zemalja u razvoju – njena vrednost nezadrživo pada. Danima se beleže rekordno niske vrednosti u odnosu na evro. Početkom prošle godine je evro još stajao 40 rubalja, pre mesec dana 45, a krajem januara stiglo se do 48,5 rubalja za evro. I to nije iznenađenje. Slično kao sa turskom lirom ili indijskom rupijom, i rusku valutu pogađa odluka američkih Federalnih rezervi da okonča politiku jeftinog novca i vrati kapital u SAD.

Slabljenje valute očekivano

Još pre godinu dana je Andreas Menike savetovao svojim klijentima da se „klade“ na jačanje evra prema rublji. „Kapital je počeo da odliva iz Rusije još pre trenutne krize koja pogađa zemlje u razvoju“, kaže ovaj hamburški izdavač berzanskog izveštaja Ist stok trends. „Razlog je loša poslovna klima i pravna nesigurnost u Rusiji“, dodaje Menike. Nemačka industrijska i trgovinska komora je takođe na vreme prepoznala da će rublja vrtoglavo padati. „Ruski političari su davno najavili da teže punoj konvertibilnosti rublje, odnosno da žele slobodni kurs valute“, kaže za DW Folker Trajer, šef Odeljenja za spoljnu trgovinu u nemačkoj Komori. „Zato smo i verovali da će se stvari ovako odigrati.“

Folker Trajer: Nemački preduzetnici za sada ne brinu previše, polažu nadu u kvalitet nemačkih proizvoda

Folker Trajer: Nemački preduzetnici za sada ne brinu previše, polažu nadu u kvalitet nemačkih proizvoda

Finansijske vlasti u Moskvi dugo su držale rublju na kratkom povocu, a onda su postepeno smanjivali intervencije na deviznom tržištu. Ni to nije automatski značilo pad rublje čiju su vrednost godinama održavali masni devizni prilivi od izvoza gasa i nafte. Ali prošle godine se sve promenilo – od očekivanih 3,6 odsto, privredni rast je spao na tanušnih 1,3 odsto, a inflacija je porasla. Loš rast i visoka inflacija znače skijaški spust za rublju, kaže za DW Tu Lan Ngujen, devizna analitičarka frankfurtske Komercbanke. „Centralna banka Rusije mogla je da zaustavi slabljenje valute svojim deviznim rezervama“, dodaje Ngujen.

Međutim, u Moskvi su odabrali drugačiji put – da intervenišu tek toliko da spreče vrtoglavu inflaciju, odnosno da dozvole da rublja lagano gubi na vrednosti. Stoga Centralna banka nije ni podizala ni spuštala kamatne stope. „Jedina mogućnost da se stimuliše privreda jeste upravo puštanje da valuta postepeno slabi“, dodaje Ngujen. Ona dodaje da je „slaba rublja neophodna za diverzifikaciju ruske privrede jer jača konkurenciju domaćih preduzetnika“.

Loše za investitore

Izgledi za strane investitore se ovime smanjuju jer slabi kupovna moć njihovih potencijalnih mušterija u Rusiji. Ipak, nemački preduzetnici za sada ne brinu previše, kaže nam Folke Trajer iz Privredne komore. Polaže nadu u kvalitet nemačkih proizvoda koji se u Rusiji veoma cene. Drugim rečima, Rus koji razmišlja da kupi skupoceni Audijev ili Mercedesov model sigurno ne briga što je vrednost rublje opala za petinu. Uprkos tome pad spoljnotrgovinske razmene od pet odsto između Nemačke i Rusije delom leži i u slabljenju rublje.

Pravi problem čeka tek one koji žele da ulože kapital u samoj zemlji. „Kada neka država služi kao produžena fabrička traka sa koje se roba izvozi u ceo svet, onda je pad valute zapravo pozitivan za investitora jer padaju i njegovi troškovi na licu mesta“, kaže Trajer. Ali Rusija je druga stvar. Tu investitori mahom dolaze jer im je atraktivno rusko domaće tržište sa 143 miliona potrošača. „Svaki pad rublje onda smanjuje prihode koji mogu da se ostvare na tržištu“, dodaje Trajer. On se pribojava jače inflacije, možda čak takve kakva bi primorala rusku Centralnu banku da podigne kamate po ugledu na kolege u Turskoj i Indiji. A to bi onda dalje smanjilo konjukturu.

Ali ima i druga strana medalje – za razliku od zemalja u razvoju poput Turske, Indije, Brazila ili Južne Afrike, Rusija ima energente na prodaju. „Zahvaljujući naftnom sektoru beleže se suficiti tako da Rusija nije zavisna od upliva kapitala kao Turska ili Južnoafrička Republika koje mnogo više konzumiraju nego što izvoze“, kaže Tu Lan Ngujen iz Komercbanke. Upravo se na to oslanja i Elvira Nabiulina, guvernerka ruske Centralne banke. Ona se u jednom televizijskom intervjuu upravo trudila da objasni da će spoljnotrgovinski uspesi uskoro ojačati rublju – možda već do kraja godine.

Autor: Andrej Gurkov / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković