Moramo se pripremiti za opasnije nepogode

Angela Merkel obećava 100 miliona evra kao prvu pomoć za oblasti pogođene poplavama. To su pre svega Bavarska, Tiringija, i Saksonija. Hiljade ljudi u tim pokrajinama, već je napustilo svoje domove, a nemački vatrogasci kažu da je trenutno u toku njihova najveća akcija u poslednjih deset godina. Današnja nemačka štampa postavlja pitanje – ko je zapravo kriv za to?

„Pasau tone, u Drezdenu se vodostaj bliži onome iz poplave veka pre jedanaest godina, u Lajpcigu se škole zatvaraju. Poplave na jugu i istoku zemlje dostižu katastrofalne razmere i slike očajničke borbe ljudi koje su dostigle nas na suvom, fatalno podsećaju na one iz 2002. godine. Ljudski životi se ponovo raspadaju, sudbine odlaze u propast, gomilaju se štete od više milijardi evra. I kraj te drame nije na vidiku. Naravno, ponovo će se prosipati priče o neukrotivoj prirodi, koja se suprotstavlja ljudima i baca ih na kolena. Ali to je u ovom slučaju isuviše jeftino. Velike kiše jesu okidač za poplave, ali ljudi su ti koji obrađuju i ograđuju sve više površina i sprečavaju prirodno razlivanje vodenih masa. Ipak, uz sve loše vesti možemo da naglasimo i nešto pozitivno - na mnogim mestima su se isplatili milioni koji su od 2002. uloženi u zaštitu od poplava. Inače bi sve bilo još gore“, piše Vestdojče algemajne cajtung.

Agemajne cajtung iz Majnca navodi da je „ljudska vrsta genijalna“ kada traži izgovore i izbegava odgovornost za svoje postupke: „Prema studiji Svetskog fonda za očuvanje prirode, u području Alpa biće još pljuskova, zbog klimatskih promena. To znači da - ako se ozbiljno prihvatimo borbe protiv poplava - to će biti dugotrajan posao, životno važan, koji zahteva suočavanje sa otporom. Zato što postoji veliko privredno iskušenje da se obrađuje zemlja, i da se tako ograđuju površine. Mnogi ljudi vole i tzv „harakiri-kurs“ odnosno izgradnju tržnih centara ili stambenih zgrada što bliže uz reku. Pa šta ako su poplavljeni svakih par godina? Stisni zube i izdrži! Žrtve u poplavama su gotovo uvek oni koji ne mogu da utiču na donošenje tih odluka i nemaju drugog izbora osim da ostanu tamo gde jesu. Ka njima teče još jedna poplava – talasi solidarnosti i pomoći – Bogu hvala za to. Ali podjednako je važna i prevencija.”

Bez prinosa i bez zarade

Švebiše cajtung u svom komentaru analizira privredne posledice kišovitog vremena i poplave: „Vreme je grozno. Kada bi neko sa tim sloganom krenuo da skuplja potpise, ne bi imao probleme da dobije podršku. Isuviše hladno proleće, malo sunca, mnogo kiše i poplave: oni kojima to ne smeta, mora da imaju dušu pravih stoika“, kaže ovaj list. Ali daleko ozbiljnije posledice osetiće proizvođači hrane, i drugi poljoprivrednici.

„Za mnoge od njih, prinosi će 2013 biti sumorni, za neke katastrofalni (…) Pa šta? Možete da kažete da je uvek tako bilo u poljoprivredi. Imanje funkcioniše na taj način i poljoprivrednici moraju da žive sa tim. Doći će i rodnije godine. To je tačno, ali i donekle nepromišljeno. Za razliku od pre nekoliko decenija, većina poljoprivrednika danas imaju specijalne pogone, u koje su uložili puno novca. Farmeri koji sade samo jagode, brzo dospevaju u krizu ako prinos omane. Poljoprivrednici koji su prešli na proizvodnju biogasa, morali su takođe da ulože puno. Loš prinos kukuruza će u najmanju ruku uticati na cene, i mogao bi da ih dovede u finansijske probleme. Primera ima još.

A potrošači? Njima još od devetnaestog veka ne prete gladne godine. Oni izvlače korist od globalne poljoprivrede. Ako nešto ne rađa ovde, rodiće negde drugde. Malo veće cene nisu toliki problem. Jasno rečeno: potrošači su se odvojili od lokalnih poljoprivrednika.”

Vestfeliše nahrihten iz Minstera pita se koliko je Nemačka naučila iz vremenskih nepogoda tokom poslednjih godina: „Pitanje klimatskih promena ponovo je u centru pažnje. I to pitanje više nije - da li se klima menja. Već - koliko će udar klimatskih promena biti snažan i koliko brz. I možemo li mu se suprotstaviti? Ako ne možemo, makar bi trebalo da se pripremimo za sve žešće nepogode.“

Priredio: Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon