Moralisanje i prljavi poslovi

Kada su ministri inostranih poslova EU utorak po malo sa ponosom saopštili da će biti razmatran embargo na trgovinu oružja sa Rusijom, mnogi u Briselu su bili prilično iznenađeni. Zar to nije odavno urađeno? Zašto tek sada? Bolje ikad nego nikad, mogu sad pomisliti oni koji inače nemaju nikakve skrivene interese kada je u pitanju izvoz oružja.

Zahtev za embargom su glasno izneli predstavnici onih zemalja koje sa Rusijom ne trguju oružjem – Švedska i Austrija, na primer. Ali i britanski premijer Dejvid Kameron se javio iz Londona, pozvao da se isporuke hitno zaustave i napao vladu u Parizu. Jer, Francuska za rusku mornaricu gradi dva moderna nosača helikoptera tipa mistral. To su brodovi koji su u stanju da izvode amfibijske operacije, da iznenada napadnu sa mora.

Predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite lično, i u ime svih baltičkih suseda, kaže da se oseća ugroženom. Ona upozorava na mistralizaciju politike u Evropi. Međutim, njenog kolegu u Parizu, Fransoa Olanda, to je ostavilo hladnim. On prvi mistral želi da isporuči na jesen – na kraju krajeva, Rusija je platila. Obim porudžbina iznosi lepih 1,2 milijarde evra.

A evo sada detaljnije o planiranom embargu na oružje: on bi trebalo da važi samo za nove ugovore, ali ne i poslove koji su u fazi sprovođenja. Shodno tome, isporuka prvog nosača neće biti pogođena embargom. Uostalom, tako 400 ruskih marinaca koji se trenutno obučavaju na mistralu u francuskom Sen-Nazeru neće gubiti svoje dragoceno vreme.

Britanci: jedno govore, drugo rade

Diskusija EU o embargu je postala potpuna farsa kada se saznalo da Britanija Rusiju i dalje bezobzirno snabdeva oružjem – uprkos drugačijoj retorici Kameronove vlade. Britanski mediji izveštavaju da su na ruskoj narudžbenici pre svega oprema i puške za specijalne snage. Izdato je ukupno oko 250 dozvola za izvoz, od kojih je u proleće ukinuta samo 31.

„Država se zove najhladnije od svih hladnih čudovišta“, kaže Zaratustra Fridriha Ničea. Filozof sigurno na umu nije imao izvoz oružja, ali ni danas niko neće očekivati moral u državno licenciranoj trgovini oružjem. Nisu samo cinici ti koji slaganjem ramenima koji proprate povremenu sklonost država na dobrom glasu ka prljavim poslovima.

Ovaj put, Evropljani bi trebalo malo bolje da pogledaju i reaguju pragmatično. Embargo na oružje protiv Rusije mora biti uveden, mora biti što obuhvatniji i mora stupiti na snagu što je brže moguće. Embargo na oružje bi bio majka svih sankcija. Bez embarga na oružje, Nemačka preduzeća srednje veličine, italijanske trgovinske firme i britanski investitori, teško da će razumeti zašto baš njihove civilne firme više ne mogu da posluju sa Rusijom.

Čak i za dva broda mistral već postoji ideja: EU bi mogla da ih kupi i stavi na raspolaganje graničarima Fronteksa u Mediteranu. Brodograditeljima u Francuskoj je svejedno da li sa plaube poleću borbeni ili spasilački helikopteri.