„Mojsije“ je postao „milionski nesporazum“

Mihael Balak ćuti. Već mesecima ne razgovara sa novinarima – od kako kako ga je trener Joahim Lev izbacio iz „Elfa“. Balak ćutljivo posmatra kako je u modernom fudbalu rok trajanja vrhunskih igrača postao lako pokvarljiva roba.

U maju 2010. taj isti Balak je bio nacionalni „Mojsije“. Kapiten A-reprezentacije koji je morao da otkaže put na Svetsko prvenstvo. Zbog povrede. Nemačka je bila šokirana. Bez vođe (i kapitena) „Elf“ uopšte ne bi trebalo da putuje na jug Afrike, smatrali su mnogi „stručnjaci“. Gubitak se činio nenadoknadivim.

Samo 15 meseci kasnije Balaka je njegov sadašnji klub Bajer iz Leverkuzena stavio u izlog i bio bi najsrećniji da ga se reši pre isteka prelaznog roka. Balak ima 34 godine. U redovima „apotekara“ ima i boljih igrača od njega. Sportski argumenti ne idu mu u prilog. Tim dobro igra i bez njega.

Nema mesta za emocije

U fudbalu nema mesta za emocije, to je postao posao u kome se okreću milioni evra i u kome je sentimentalnost deplasirana. Od starih zasluga ne može da se živi.

Prema pisanju tablioda „Bild cajtung“, bivši reprezentativac se i u bračnim vodama suočava sa razočaranjima. Proteklog vikenda supruga Simone očigledno je napustila zajedničku vilu u blizini Diseldorfa. Stvari su ubačene u kamione u trenucima kada se Balak pripremao za utakmicu protiv Borusije iz Dortmunda. Sa tri zajednička sina, Simone sreću želi da potraži u blizini Minhena – bez Mihaela Balaka.

„Mihael Balak na slepom koloseku“ – ovih dana popularan naslov u nemačkoj štampi. Mnogo je članaka u kojima se Balak naziva „modelom kome je istekao rok trajanja“. Ili „milionski teškom nesporazumu“ u Leverkuzenu.

Medijska "demontaža" Balaka

Kako je samo moguće da je za 15 meseci „Mojsije“ postao „nesporazum“? Svako, pa i oni koji ne prate fudbal iz dana u dan, mogu da shvate da Balak više nije onaj „stari“, da njegova trenutna forma možda i nije dobra. Ali, čemu onda pokušaj njegove „demontaže“ od pojedinih medija?

Da li je možda i sam Balak kriv za ono što se trenutno dešava? Bez sumnje, on je tip igrača koji kod nekih ljudi sigurno budi osećaje poput ljubomore. Čovek koji polarizuje. Visoka primanja (navodno šest miliona evra po sezoni), njegov izgled ili stil (često i na granici arogancije) godinama su bili komentarisani kao „paket“ koji čini vrhunskog lidera na terenu. A danas?

Danas su neke od tih komponenti određenim kritičarima krunski dokazi za tezu da je Balakovo vreme – prošlo. Da on nema šta da traži u „modernom“ fudbalu.

Nije samo sportska priča

Priča o Mihaelu Balaku nije samo sportska priča. To je priča i o načinu na koji funkcioniše javnost u Nemačkoj. Nije on ni prvi (a sigurno ni posljednji) profesionalac koji se diže u zvezde dok osvaja trofeje i dok igra ulogu „Mojsija“. A onda se dogodi neka povreda, uspeh izostane, izgubi se mesto u prvoj postavi, počne da se sumnja u kvalitet, dođe možda i do privatnih problema – i u medijima se stvori kritična masa. I odjednom se svi, ama baš svi, osećaju pozvanima da daju komentar o zvezdi na odlasku.

Bilo bi stvarno zanimljivo čuti šta Mihael Balak na sve to kaže. Ali, on ćuti. Zato pričaju ljudi koji ga dobro poznaju. Npr. Rajner Kalmund, nekadašnji menadžer Bajera. „Mihael dva dana liže svoje rane – i onda je opet tu!“

Ima li junak ove priče zaista snage za još jedan, možda i posljednji povratak na veliku scenu?

Autor: S. Matić (sid/dpa/rtr/br)
Odg. urednk: Jakov Leon