Moj komšija – sadista

Roletne na donjem spratu inače neupadljive kuće uvek su bile spuštene. Ali ima takvih ljudi. Ljudi koji ne vole dnevno svetlo već radije žive pod svetlošću sijalice. I koji žele da im niko ne zaviruje u dnevnu sobu. Ali Vilfrid V. i njegova supruga Angelika, stanari te kuće, nisu to radili iz nekog čudnog hira. Roletne su krile horor koji se događao u Hekster-Bosebornu, malom mestu u nemačkoj provinciji (Vestfalija). Bračni par je u svom domu godinama mučio žene. Angelika je ponekad bila žrtva, a ponekad saučesnica svog muža.

Policija još ne može sa sigurnošću da kaže koliko je žena koje je par oglasima za poznanstva namamio u svoju kuću za dlaku uspelo da umakne nasilju bračnog para V. Specijalni tim istražilaca od čak 40 ljudi još uvek grozničavo traži žrtve koje se zbog sramote nisu prijavile policiji. Ipak, pretpostavlja se da bi moglo da bude reč o više od 30 žena.

Bolesna ljubav

Suzane F. jedna je od njih. Ona je 21. aprila 2016, nešto pre ponoći, kolima hitne pomoći dovezena u kliniku Helios Northajm. Hitnu pomoć pozvala je Angelika V. To je poziv koji je otkrio (gotovo) sve. Lekarka hitne pomoći je još tokom vožnje primetila povrede po čitavom telu: modrice, tragove od lisica, izguljene nokte i zagnojeno tkivo na donjem delu leđa. Suzane F. je očigledno nedeljama ležala okovana u istom položaju. U bolnici više nisu mogli da joj pomognu. Umrla je.

U kući mučitelja, policija je nakon toga pronašla na stotine cedulja na kojima su žrtve potpisale da su sve povrede nanele same sebi. Oni koji su videli mesto zločina, opisuju ga kao „đubrište pod krovom“. U njemu je, kažu, vlažno i hladno, tapete se ljušte sa zidova. Uprkos tome, Kristel P. tamo se ugodno osećala. Ona se javila na oglas: „Seljak traži ženu. Drag sam, mio i nežan...“ I ubrzo se zaljubila u čoveka koji ju je kasnije držao okovanu u svinjcu – bosonogu u svinjskom izmetu, obučenu samo u gaćice. Nije smela da koristi normalan WC, već je nuždu morala da vrši u toaletu za mačke. Smela je da spava samo ispod stola za računar. Mobilni telefon, novčanik, vozačku dozvolu, karticu banke – sve su joj oduzeli. Kristel P. je u procesu protiv svojih mučitelja koji počinje ove srede (26.10.) u Paderbornu – ključna svedokinja. Ona je jedina koja zna šta se događalo u domu bračnog para koji sedi na optuženičkoj klupi – i koja je živa iz njega izašla. Ona može da rasvetli i ulogu Angelike V. koja se u međuvremenu rastala od svog supruga, a koja se predstavljala kao njegova sestra i koja je navodno često okrutnije mučila žrtve od svog tadašnjeg muža.

Telo raskomadano, pa bačeno u peć

Angelika V. priznala je krivicu. Za razliku od svog bivšeg supruga koji svu krivicu svaljuje na nju. Svom advokatu Peteru Vileru napisala je detaljan izveštaj o životu sa svojim suprugom u kojemu je navela i opisala koliko puta je i sama bila žrtva sadizma svog tadašnjeg muža. Tvrdi da ju je 250 puta gušio, 50 puta opekao vrućom tešnošću. Za svoje „specijalitete“ je čak izmišljao i imena tipa: „Griženje sisa“ i „pokrivanje stare“. Oko 180 puta joj je, navodi Angelika V, suprug do krvi izgrizao grudi, 250 puta joj je glavu držao pod ćebetom sve dok ne bi pala u nesvest.

Napadi Vilfrida V. očigledno su se odvijali po određenoj šemi: njegova supruga je uvek postajala žrtva njegovih sadističkih fantazija kada je bila sama s njim. U nekom trenutku rodila se i ideja o oglasima za poznanstva što je trebalo da omogući Angelikinom suprugu da svoju bolesnu maštu iživi na drugim osobama. Samo kada je to bio slučaj, Angelika je bila pošteđena nasilja supruga. Verovatno je to razlog što je bila tako spremna da pomogne svom mužu u mučenju drugih žena. Bila mu je očigledno ropski pokorna.

Vilfrid V. je okoreli, policiji poznati nasilnik. Pre više od 20 godina brutalno je maltretirao i svoju prvu suprugu. Nezaposleni vlasnik kioska, danas 46-godišnjak, još tada je iživljavao svoje sadističke strasti. Njegova druga supruga Angelika V. (47) je, prema onome što se zna, od prvog susreta potpuno pala pod njegov uticaj. Ta baštovanka po zanimanju, važila je u školi kao „autsajderka“, imala je višak kilograma i bila neugledna – to proizlazi iz informacija koje su istražioci o njoj prikupili. I bila spremna na sve da bi zadovoljila „svog Vilfrida“.

Kada bi žrtve ometale Vilfrida, na primer kada bi noću morale u WC, Angelika bi postajala aktivna. Anika V. to nije preživela. Ona je u pokušaju bekstva, nakon što je satima ležala potrbuške u kadi zavezanih ruku i nogu, prema iskazu Angelike V, „pala u dvorištu“ i zadobila smrtnu povredu glave. Njen leš sakrili su najpre u zamrzivač, da bi ga kasnije isekli na komade i spalili u peći. Ostatke kostiju usitnili su čekićem. Sve to je, prema mišljenju istražilaca, napravila Angelika V.

Maksimalna kazna? Psihijatrija?

Kako se suočiti s takvom količinom sadizma i strave? Bračni par V. živeo je u svom potpuno bolesnom svetu, u indukovanoj psihozi (Folie à deux, doslovno – „ludost udvoje“), objašnjava psihoterapeut iz Esena Kristijan Lidke. U ovom slučaju, stručnjaci veruju da se radi o prenošenju „ludila“ s glavnog počinioca na njegovu suprugu. Sada bi veštak trebalo da dâ svoje mišljenje o uračunljivosti počinilaca zločina. Borvin Bandelov, psihijatar iz Getingena, u maju je, nakon što je otkrivena kuća strave u Heksteru, rekao da je supruga Vilfrida V. verojatno bila smanjeno uračunljiva: „Takve saučesnike čovek mora da posmatrati kao šizofreničare koji veruju da im je Bog rekao: Ubij svoju majku!“

Državno tužilaštvo je Vilfrida i Angeliku V. optužilo za ubistvo iz nehata. Angelika V. moraće da odgovarati i za pokušaj ubistva i za nanošenje telesnih povreda u pet slučajeva, a Vilfrid V. za nanošenje telesnih povreda u 30 slučajeva.

Angelika V. je u istražnom zatvoru sedela i ispisivala stranice i stranice, kaže njen branilac. Na njima je zapisala svaki detalj, bez ikakvih emocija. Ona se, rekla je svom advokatu, oseća „kao na odmoru“.