1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Mogu li sankcije da uzdrmaju Siriju?

Evropska unija uvela je embargo na uvoz sirijske nafte, zabranila ulazak na prostor EU i blokirala račune desetinama pripadnika vladajuće klike. Koliko će Asad moći da ekonomski izdrži međunarodnu izolaciju?

Pre dve godine osam miliona ljudi provodilo je odmor u Siriji. Bio je planiran i porast od 30 procenata. Međutim, turističke informacije o Siriji danas zvuče kao da dolaze sa onog sveta. Ne samo da Palmira, grad iz antičkog nasleđa, ne viđa više goste, ista situacija pogađa i trgovce u starom gradu u Damasku, u okolini poznate džamije Omajade. Zbog ustanka protiv Asadovog režima, skoro dve trećine turističke privrede Sirije je u kolapsu. Asad je, međutim, brzo prepoznao opasnost:

„Moramo povratiti poverenje u našu privredu. Najveća opasnost za nas je njeno slabljenje i kolaps. Ne možemo sebi da dozvolimo rezignaciju i strah. Moramo da se vratimo u normalu.“ - ovo je bila Asadova izjava od prošlog leta. Danas je Sirija rastrzana građanskim ratom.

Sve se lošije živi

Zapadne sankcije, kao i sankcije arapskih zemalja imaju efekta. Evropska unija je otpala kao jedini kupac sirijske nafte. Procenjuje se da je to predstavlja gubitak od dve milijarde evra za samo pet meseci. Procentualno, privreda je oslabila za oko 15 odsto. Vrednost sirijske funta pala je na crnom tržištu za polovinu. Za to vreme, Asad izjavljuje da je njegova zemlja kroz decenijsko iskustvo navikla na sankcije: „Vaš embargo nas ne može terorisati ni poniziti. Mi ne prodajemo naš ponos. Mi smo bili ti koji smo održavali u životu pojedine arapske zemlje kada im je išlo loše.“

Međutim, danas je sirijska ekonomija u lošem stanju. Od početka ustanka oko 30 odsto ljudi živi sa ne više od jednog evra na dan. Inflacija galopira. Namirnice su duplo skuplje, a nafte i uvezenih namirnica je sve manje. Struja se u Damasku isključuje na po tri sata dnevno, u drugim mestima i duže. Pomoć iz inostranstva, uključujući i nemačku, u potpunosti je obustavljena, a osoblje povučeno.

„Već dugo ne radimo zajedno sa sirijskom vladom. Postoje još samo dve stvari u kojima sarađujemo sa lokalnim snagama: prva je da radimo u školskim zgradama u palestinskom izbegličkom logoru, a druga je obezbeđivanje pijaće vode za pojedina naselja od čega ima koristi stanovništvo, ali ne i vlada“, kaže nemački ministar za razvoj Dirk Nibel.

Simens i dalje u Siriji

Amaterski snimak iz grada Dara

Amaterski snimak iz grada Dara

Ipak, nemački preduzetnici na razvoj situacije u Siriji ne gledaju toliko kritički. Simens je u oktobru sa sirijskom Nasirija elektranom potpisao ugovor vredan 300 miliona evra. I neke manje firme nastavljaju da rade u Siriji. Ta zemlja se oslanja na naftu, gas, poljoprivredu i turizam. Eksperti procenjuju da je celokupna ekonomija oslabila za 30 odsto.

Ali, „Sirija će isplivati zahvaljujući prijateljima i sopstvenoj snazi“ – tako se bar čini Bašaru al Asadu: „Mi smo, kao mala zemlja, na petom mestu u svetu po proizvodnji maslinovog ulja. Takođe smo među prvima i po proizvodnji pšenice. Imamo zemlju, seljake i kiše. Šta nam još treba?“ – tako Asad pokušava da ubedi svoje pristalice u svetlu budućnost Sirije.

Autori: Ulrih Lajdhold, Aman (WDR) / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković