Mogu li odnosi EU i Kine biti dodatno ojačani?

Do samog početka sastanka diplomate su pregovarale o dnevnom redu, a spornih tema bilo je više nego dovoljno – Peking traži da EU ukine embargo na isporuke oružja i prizna Kinu kao zemlju tržišne privrede, u Briselu se žale na potcenjen juan i nedovoljnu zaštitu intelektualne svojine. Liu Lićun iz kineske Akademije društvenih nauka smatra da su brze promene u Kini razlog zahladjenja u odnosima:

“Privreda je u usponu i to dovodi do problema kao što su neravnoteža u trgovinskoj razmeni i ogromne kineske devizne rezerve”, kaže Liu.

Medjutim, Gudrun Vaker, koja se u berlinskoj Fondaciji nauka i politika bavi Kinom, smatra da za zahladjenje postoji još jedan razlog – Evropa je dugo u Kini videla samo tržište:

“I sada je odjednom shvaćena da na globalnom planu Kina igra značajnu ulogu i, sa razlogom, zahteva i veće pravo na saodlučivanje.Tako razlike postaju vidljivije”, smatra Vakerova.

Ne bi trebalo zaboraviti ni promene u najznačajnijim evropskim prestonicama o čemu Liu kaže:

“U Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj u vladama su novi ljudi.I to je takodje razlog što dolazi do promene politike EU prema Kini”,kaže Liu.

Prijatelje Kine kao što su bili Žak Širak i Gerhard Šreder zamenili su Nikola Sarkozi i Angela Merkel, u Londonu je na čelu vlade Gordon Braun.Medjutim, Vakerova smatra da nejednisntvo u EU otežava ostvarivanje evropskih interesa:

“Brisel je nadležan za pregovore o trgovini i ekonomskim odnosima, ali članice EU konkurišu jedna drugoj u Kini”, upozorava Vakerova i dodaje da ni na političkom planu nema jedinstva:

"Sve dok nema spoljne politike Evropske unije koja to ime zaista zaslužuje, politika prema Kini svodiće se često na najmanji zajednički imenitelj”, zaključuje Gudrun Vaker.

U Pekingu će, inače, biti reči i o novom sporazumu o partnerstvu i o tome kako sprečiti promenu klime.