1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Moderni srpsko-nemački: Od špajza do špricera

Sve kreće iz špajza. Špajz se i u nemačkom tako kaže (Speis), a u njemu se drže Speisen – jela, hrana, klopa. Bitno je, kaže Vikipedija na nemačkom, da špajz ima dobru ventilaciju, da bude tamna i hladnija prostorija.

default

I u gastronomijI mnogo preuzetih nemačkih izraza

U Rečniku Matice srpske špajz je definisan kao spremnica, smočnica ili ostava. Ova poslednja varijanta se može čuti, ali sve češće označava neku odlagaonicu stvari koje se ne koriste svakodnevno. Recimo, ostava za metle u nekom preduzeću. Sleng u špajzu vidi zgodan način da opiše nešto što je zaboravljeno, na čekanju, u zapećku. „Marija je otišla sa njim, a mene ostavila u špajzu. Smorio sam se kao treger…“
Cušpajz – „ono“ pored mesa
Gde je špajz, tu je i cušpajz, izraz koji mlađe srpske generacije možda nikada nisu čule. Možda su pokoji unuk i unuka čuli za cušpajz od bake, ali verovatno ne znaju šta je to tačno. Reč je nastala kombinovanjem predloga z u i imenice Speise (jelo) i najbolji prevod bi bio – uz jelo. A jelo je, zna se, meso – šnicla. Dakle, cušpajz je ono što ide uz glavno jelo, to je neko povrće ili varivo.
Kada smo već kod šnicle – i to je nemačka reč. Schnitzel je tanki odrezak, šnita (i to je nemačka reč) mesa bez koske. Verovatno je mnogima omiljena kombinacija ona austrijsko-nemačko-francuska: bečka šnicla (u Nemačkoj: Wiener Schnitzel) i tartar sos.
Rani zalogajčić
U savremenom ritmu života doručak se sve češće preskače. Tamo gde život teče nešto sporije, recimo na vojvođanskom salašu, itekako se fruštukuje. Frühstück ne treba posebno objašnjavati jer je izraz prenet u srpski u originalnom značenju – doručak.
Zanimljivo je pomenuti da je fruštuk izraz skovan od dve reči früh (rano) i Stück (komad, parče) pa bi maštovit prevod fruštuka na srpski bio – rani zalogajčić. Taj zalogajčić se u Nemačkoj uglavnom sastoji od zemički od različitih tipova brašna, sa raznim semenkama i onoga što u zemičke ide – namazi, sirevi, šunke, slanina, med, džem, čokoladni krem…
Misteriozni rinflajš
Ako nam je kod doručka sve jasno, kod rinflajša nam ništa nije jasno. Jedan posetilac Vukajlije, rečnika slenga, rinflajšom smatra „razne dandrboce koje se nađu u supi, a nisu nikakva testenina“. Rinflajš obuhvata kuvani krompir, šargarepu, piletinu sa sve nogicama i šijom. Oni se izvade iz supe, pa se tako odvojeni, često hladni, služe posle supe. A pre sarme. I pečenja.
Zato je sudbina rinflajša često da ga gosti na slavama samo onjuše, možda uzmu šargarepicu radi reda – valja ostaviti prostora za ono što sledi. Na Vukajliji čitamo da je rinflajš tip u slengu čovek koji je uvek prisutan, ali ga niko ne primećuje. „Njegove rođendane i Fejsbuk zaboravlja“, piše na rečniku slenga.
I, šta kod rinflajša nije jasno? Nejasno je to što Rindfleisch u originalu znači – goveđe meso. Ako se misli na pojedinačno jelo, to je raskuvana govedina, koja se procedi pa služi uz sos od rena. Tako je i pisalo u srpskom rečniku iz 1967, tako to znaju i starije generacije. U međuvremenu je, najverovatnije iz neznanja, rinflajš postao sinonim za bilo kakvo kuvano meso.
Kod hrane treba pomenuti i escajg – nemačka reč za pribor za jelo.
Špricer i gemišt
Kod pića ćemo se zadržati na mešavini belog vina i vode. Nemačka ima sjajna vina, ali ona nisu nadaleko čuvena kao italijanska ili francuska. Međutim, kada se kaže špricer ili gemišt – jasno je čiji su to izrazi.
Špricer nastaje od glagola spritzen što znači ubrizgavati. Pravi špricer se spravlja sa belim vinom ili rozeom i sodom-vodom jer se ona može ušpricati. Iz toga sledi da prvo treba usuti vino u čašu, pa onda dodati sodu, mada će metoda pravljenja špricera ostati tema večitog derbija starijih i mlađih posetilaca kafana.
Jedan vukajlijaš duhovito tvrdi da dobar špricer mora da zadovolji tri uslova: da je hladan, da ga ima u velikim količinama i da je džabe. U slengu je špricer zavisnik od šprica – narkoman teže kategorije.
Za razliku od špricera (kojeg Nemci uopšte ne zovu tako), gemišt se pravi sa običnom kiselom vodom. „To je frtalj kisele vode razblažen belim vinom“, piše jedan posetilac Vukajlije. I frtalj je nemačka reč – Viertel znači četvrt, četvrtina. Može biti četvrt sata, prva četvrtina u košarci, ali i kineska četvrt.
O štrudlama i šnenoklama drugi put.
Piše: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon
napisano u saradnji sa vukajlija.com

DW.COM

  • Datum 15.04.2011
  • Ključne reči rečnik
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/10tyt
  • Datum 15.04.2011
  • Ključne reči rečnik
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/10tyt