1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Mocart , bebe i zveri

Odakle potiče muzika? Šta je to što čoveka čini muzikalnom životinjom? Muzika je univerzalni deo našeg socijalnog i emocionalnog života. Ipak ne zna se kako , kada i zašto je nastala.

U jednoj privatnoj klinici u Slovačkoj novorodjenčad prima doze Mocartove i Vivaldijeve muzike, koja ih navodno, podstiče u razvoju

U jednoj privatnoj klinici u Slovačkoj novorodjenčad prima doze Mocartove i Vivaldijeve muzike, koja ih navodno, podstiče u razvoju

Nauka je tek poslednjih godina počela da se intersuje za ova pitanja.Čini se da istražvanja muzkalnosti novoriodjenčadi otvaraju neke sasvim nove prespektive. Po jednoj naučnoj tezi muzika , zapravo muzikalnost je prošla sito evolucije kao prednost u borbi za preživljavanje vrste zvane čovek. Jer naši najbliži rodjaci, gorile i šimpanze nemaju smisla za muziku, za razliku od ljudskih beba. Znači li to da se čovek radja muzikalan?

Šestomosečna beba sedi na majčinom krilu neko vreme zaintersovano gleda u zvučnike iz kojih dolazi muzika, prijatni zvuci. Potom, melodija je elektronski izmanipulisana ,tako da bi se i mocart u grobu prevrnuo. U roku od nekoliko sekundi beba se okrenula od izvora zvuka, jasno ukazujući na jedna važan kvaltiet – više joj se svidja konsonantna – harmonična od disonantne – dishamonične muzike.

Istraživanje muzičkog sveta beba, njihovog smisla za ritam, melodiju - najbolji je putt da se sazna da li na svet dolazimo sa sluhom za muziku?

Neki naučnici sumnjaju u takve teze.Za njih nema naivnih beba, za njih novorodjenčad nisu muzičke tabule raze.Jer fetus još u majčinoj utrobi može da sluša muziku i to mu se urezuje u pamćenje.

Medjutim ,psiholog Sandra Trehub sa univerziteta u Torontu ,iskusni specijalista u ovoj oblasti – ne pridaje veliki iznačaj prenatalnom učenju. "Ljudi mnogo toga uče u prenatalnoj fazi. Bebe nedvosmisleno pozitivno reaguju na mamino tepanje ,mada majka počinje tako da govori tek kada se beba rodi, - dakel ne radi se o nečemu što je usvojeno u prenatalnoj fazi mada je reakcija odmah veoma pozitivna."

Jezik kojim se obraćamo bebama, tepanje je prilično sporiji i melodičniji od govora odraslih - a po ritmu tempu i boji zvuka podseća na uspavanke. Uspavanke i tepanje su univerzalni - kaže Laurel Treinor sa Mekmaster univerziteta u Kanadi.

Ova uspavanka je pevana odraslom čoveku Zvuk bebe je kasnije pridodat.Ova verzija se razlikuje od sledeće koju je majka paevala za svoju bebu.Studije su pokazale da su deca jasno prednost davala verziju koja je zaista bila pevana za bebu.

Ako bebema date priliku da izberu visoke ili niske tonove, one će izabrati visoke.Ako mogu da biraju izmedju neutralnog glasa ili glasa koji izražava ljubav – onda će izbrati ovaj drugi.

Spori skoro pevajući jezik , kojim odrasli skoro automatski počinju da govore sa malom decom navodi na izvesne zaključke – Obrada jezika i muzike se u mozgu male dece odvijaju slično, da bi se to kasnije razdvojilo, kako dete raste.To nam govori da jezik i muzika imaju isto poreklo.Neki naučnici tvrde da su nekada postojali proto jezik i proto muzika.Pre nego što su se ta dva sistema odvojila.

To i nije nova ideja. Još je Čarls Darvin, otac teorije evolucije, smatrao da je muzika preteča jezika. Rana komunikacija čoveka je pre svega služila prenosu emocija – I to baš kod odraslih ljudi.

Kada smo naučili da hodamo uspravno, više nismo mogli sa sobom da nosimo svoje bebe.Morali smo da ih ostavimo kakao bi smo mogli da koristimo ruke – većina životinja to ne čini – kaže Teinor.A kako bi se ipak ostalo u kontaktu sa bebom, trebalo je nešto što bi savladalo distancu – a to je mogla proto muzika.

Bebe ne mogu same da upravljaju svojim emocijama. To može uspavanka. Kada stavimo bebeu u ležeći položaj, kada je spremamo za spavanje, uspavanka ili tepanje može da održava kontakt koji na bebu deluje smirujuće. I naravno da tako mirna beba neće početi da plače i vrišti.

U praisorijsko doba bebin plač je mogao da privuče zveri – drugačije rečeno ,uspavanka je mogla znatno da poveća šanse ljudskog mladunčeta da preživi. Time je muzikalnost čoveka bila jedan od evolutivnih prednsoti koja se slekcijom dalje prenosila , I to u veoma ranom periodu razvoja ljudskih bića.