Može li Nacionalna garda da spasi Ukrajinu? | Politika | DW | 23.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Može li Nacionalna garda da spasi Ukrajinu?

Ukrajina kao da se priprema za rat sa Rusijom. Novoosnovana „Nacionalna garda“ trebalo bi da pruži podršku vojsci. Nova vlast namerava i da tako stavi pod kontrolu naoružane frakcije koje su nastale u prevratu.

Sumoran martovski dan u Kijevu. Popularan kafić u blizini Majdana zatvoren je za posetioce. Umesto toga, tamo su muškarci u maskirnim uniformama i tamnocrvenim šapkama. Na ulici, pored ulaza, oko stola sa tri stolice okupljaju se muškarci u civilu. Jedan od njih, srednjih godina, pokušava nešto da objasni mladom oficiru, a drugi slušaju.

Do kraja marta 15.000 gardista

Myhailo Kardinal

Myhailo Kardinal

Ovde Nacionalna garda Ukrajine prima dobrovoljce. „Mi smo ovde već nekoliko dana“, kaže pukovnik Mihajlo Kardinal, stasit čovek od oko 45 godina. „Naš zadatak je da obavestimo ljude i da uputimo one koji su zainteresovani u sabirne centre.“ Kardinal se nalazi na čelu službe za prijavljivanje u Nacionalnu gardu pri ukrajinskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Parlament u Kijevu osnovao je Nacionalnu gardu 12. marta ove godine. Po tada usvojenim planovima, ova organizacija trebalo bi da ima brojno stanje od 60.000 ljudi i da se brine za unutrašnju bezbednost. U njenoj nadležnosti je i zaštita granica i odbrana od terorizma. Vlast namerava do kraja marta da zaposli između 10.000 i 15.000 ljudi. „To bi pre svega bili profesionalni vojnici, sa kojima bi se sklapali ugovori na tri do pet godina“, kaže Mihailo Kardinal.

Reaktiviranje starih trupa

Krim Krise Marinestützpunkt 19.03.2014 Sewastopol

Sevastopolj

Nove trupe bi trebalo da pomognu da se zadrži kontrola u kriznim situaicjama – tako makar glasi računica vlasti. Bilo da su u pitanju nemiri i pucnjava na istoku Ukrajine, ili čak otvoreni rat sa Rusijom koga se boje u Kijevu, Nacionalna garda trebalo bi da ojača policiju i vojsku. Ta pomoć bi i jednima i drugima bila dobrodošla, kažu posmatrači u Kijevu. Nakon smene vlasti u Kijevu, policija je veoma demoralisana, a ukrajinska vojska je već decenijama slabo plaćena i u veoma podređenom položaju u odnosu na ruske snage – i po brojnom stanju i tehnički.

Pukovnik Kardinal se nada sve proći bez finansijskih problema. „Vlast je obećala da će se desetostruko povećati izdatke za vojsku“, kaže ovaj oficir. Ipak, on ne može dobrovoljcima da obeća mnogo novca. Obični gardisti će mesečno primati oko 3000 ukrajinskih grivni (što je oko 214 evra, odnosno blizu prosečne plate u Ukrajini). Oficiri dobijaju dvostruki iznos.

Ovo je drugi put da se takve jedinice formiraju u Ukrajini. Naime, Nacionalna garda je po prvi put osnovana u kasnu jesen 1991. U to doba, Ukrajina se već izjasnila za nezavisnost, ali Sovjetski Savez je formalno još uvek postojao. Nacionalna garda bila je podređena direktno predsedniku i posebno dobro opremljena. Njeni pripadnici bili su zaduženi i za odbranu od prirodnih katastrofa i obezbeđenje poznatih političara i stranih ambasada. Međutim, Nacionalna garda je raspuštena 2000. godine, a njene jedinice su prešle u nadležnost ministarstva unutrašnjih poslova.

„Rusija želi da nas baci na kolena“

„Danas se prijavilo oko 100 dobrovoljaca“, kaže pukovnik Kardinal. Jedan od njih je Andrij, visok i mršav čovek sa kratkom sedom kosom. On je već služio u Nacionalnoj gardi sredinom devedesetih i želi da se ponovo tu zaposli. „Za mene je okidač bio ulazak ruskih trupa na Krim“, kaže on blagim glasom. Andrij ima 36 godina, radi u preduzeću za prevoz robe i ima i jednu kćerku. „Rusi bi trebalo da se drže van Ukrajine“, kaže on i dodaje: „Ne sviđa mi se to što neko pokušava da moju zemlju potčini svojoj volji“.

On veruje da bi moglo da dođe do rata između Rusije i Ukrajine. „Dok sam služio u nacionalnoj gardi, bio sam komandir jedinice oklopnih vozila“, seća Andrij, ali danas mu je svejedno gde će služiti: „Ne mogu više da sedim kod kuće.“

„Desni sektor“ ne želi u Gardu

Stvaranje Nacionalne garde trebalo bi da posluži još jednoj svrsi: Vlada želi da razoruža grupe militantnih jedinica koje su se obrazovale tokom prevrata u februaru. Ministarstvo unutrašnjih poslova i tajna služba SBU apeluju na te Ukrajince da predaju oružje koje su stekli protivzakonito.

Ovaj apel je usmeren i na ekstremistički pokret „Desni sektor“ koji je igrao važnu ulogu tokom uličnih obračuna između demonstranata i policije u Kijevu. Po pisanju ukrajinskih medija mnogi članovi ove grupe prošli su paravojnu obuku. Novinari citiraju i izjavu predvodnika tog pokreta, Dmitra Jaroša, da su vežbe Nacionalne garde izgledale kao izlet do kasarni, a ne kao „prava borbena obuka“.

Autor: Roman Gončarenko / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon