1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Može li kompjuter da shvati umetnost?

Tim istraživača sa Univerziteta u Đironi i Maks Plank instituta u Nemačkoj dokazao je da neki matematički algoritmi mogu da otkriju umetnički stil slikarstva. Ti algoritmi ne otkrivaju "tajne" umetnosti, ali...

Kompjuteri i umetnost

Kompjuteri i umetnost

Sastav boja ili neke estetske mere već mogu da se pretvore u brojke i unesu u kompjuter, ali „mašine“ su još uvek daleko od mogućnosti da interpretiraju umetnost na način, na koji to čine ljudi.

Kako smestiti neko umetničko delo u određeni umetnički period? To je pitanje koje su sebi postavili naučnici iz Laboratorije za grafiku i slike na Univerzitetu u Đironi i kolege sa Maks Plank Instituta za biološku Kibernetiku u Nemačkoj. Istraživači su pokazali da neki algoritmi mogu da programiraju kompjuter tako da on "razume" sliku i razlikuje umetničke stilove na osnovu niskog nivoa slikovnih informacija. Ljudska strategija klasifikacije, međutim, uključuje koncepte srednjeg i visokog nivoa.

Do kakvih saznanja dolazi računar?


Niski nivo informacija u slikama, obuhvata aspekte kao što su debljina četkica, vrsta materijala i sastav palete boja. Srednji nivo informacija razlikuje pojedine objekte i scene koje se pojavljuju na slici, kao i vrstu slikarstva (pejzaž, portret, mrtvu prirodu, itd.). Visoki nivo informacije uzima u obzir istorijski kontekst i poznavanje umetnika i umetničkih trendova.

"Matematički nikada neće biti moguće tačno odrediti umetnički period neke slike, niti izmeriti kako ljudi reaguju na umetničko delo, ali možemo tragati za trendovima", kaže Migel Feiksas, jedan od autora studije, objavljene u časopisu „Kompjuteri i grafika“.

Koristi od kompjuterske analize ima...

Istraživači su analizirali razne algoritme za veštačko gledanje koji se koriste za klasifikovanje umetnosti, i otkrili da im od koristi mogu biti određene estetske mere - računanje "reda" slike na osnovu analize piksela i distribucija boja, kao i sastav i raznolikost spektra boja.

Tim je radio sa ljudima koji imaju malo znanja o umetnosti, pokazujući im više od 500 slika iz 11 umetničkih perioda. Učesnici studije su bili "iznenađujuće dobri" u povezivanju dela sa odgovarajućim umetničkim periodom, što ukazuje na visok kapacitet ljudske percepcije.

Pored implikacija za filozofiju i umetnost, naučnici ova istraživanja žele da primene u razvoju kompjuterskih „alata“ za posmatranje i analizu slika, traganje za nestalim delima, klasifikovanje zbirki u muzejima, stvaranje informativne i zabavne opreme.

Još 1933. matematičar Georg David Birkhof je pokušao da formalizuje pojam lepote i estetskog merenja definišući odnos između reda i složenosti. Potom je filozof Maks Bens to pretvorio u merenje informacija zasnovanih na entropiji (nered ili raznolikost). Prema Bensu, "biti kreativan znači birati", kreativni proces je selektivni postupak niza elemenata : paleta boja, zvuka, fonema, itd. Kreativni proces se može videti kao „kanal“ za prenos podataka između palete, umetnika i onoga što se vidi na slici. Ovaj koncept je izuzetno važan za analizu kompozicije i vizuelnu percepciju slikarstva.

scienece daily/dr/nj

  • Datum 27.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LEM8
  • Datum 27.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LEM8