Može li Babo da asfaltira ulicu?

Više od hiljadu simpatizera i članova Laburističke stranke dočekalo je Fikreta Abdića zvanog Babo gromoglasnim aplauzom i ovacijama na promociji njegove knjige „Od heroja do ratnog zločinca i natrag", koja je održana u sredu u sportskoj dvorani u Velikoj Kladuši. Autor knjige kaže da je u njoj po prvi put progovorio o dešavanjima iz prošlosti o kojima je ćutao dvadesetak godina. To verzija istine čoveka koji je 1993. proglasio Autonomnu Pokrajinu Zapadnu Bosnu i poveo rat protiv boraca lojalnih Aliji Izetbegoviću.

Abdić je, po završetku promocije, održao kratku konferenciju za novinare, prekinuvši medijsku ćutnju koja je trajala od 8. novembra, kada je zvanično stupio na dužnost načelnika Velike Kladuše. Nakon što je dugo najavljivana knjiga napokon i objavljena, njen pisac se sada može u potpunosti  posvetiti problemima koji more građane opštine na čijem je čelu.

Ulice Velike Kladuše, koja je smeštena na severozapadnoj granici Bosne i Hercegovine s Hrvatskom, izgledom su daleko od blještavila i spektakla kojima je odisala promocija Abdićeve knjige. Ovih dana su, doduše, pune automobila austrijskih, slovenačkih i nemačkih registracija. Ta se slika ponavlja svake godine u periodu zimskih praznika, kada se više od četiri hiljade Kladušana iz inostranstva sjati u svoj rodni kraj. Leti ih dođe i koja hiljada više, procenjuju u opštinskom Uredu za dijasporu. Zbog dijaspore čak i deo opštinske administracije radi subotom.

Svaki deseti Kladušanin radi

„Velika Kladuša živi samo u periodu praznika, kad naši ljudi koji su vani dođu u posetu svojim kućama, roditeljima, porodicama. Tada i mi privatnici radimo", kaže Saida Mujezinović-Ribić, koja s mužem i kćerkom živi u Velikoj Kladuši, gde imaju firmu. Dve kćerke su im otišle iz BiH, a Saida bi, dodaje, rado sve ostavila i pridružila im se. „Omladina odlazi, svakodnevno čujemo da odlaze ljudi. Ovo je vredan narod, koji je naučio i zna da radi, cenjeni su majstori gde god da odu, ali ovde je egzistencija nemoguća", govori nam ona ispred zgrade Opštine. Tu je, zajedno s desetak sugrađana, došla da izrazi negodovanje zbog toga što je ulica u kojoj imaju radnje već pola godine raskopana i neprohodna.

Prethodna lokalna vlast je započela javne radove koje nije dovršila. Sada je na čelu opštine čovek prema kojem je u Velikoj Kladuši malo ko ravnodušan. Njegovo ime jedni vežu za ekonomski procvat ovog kraja tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog stoleća, a drugi ratne za zločine sredinom devedesetih, zbog kojih je 2001. osuđen na 15 godina zatvora. Ipak, blizu 50 odsto onih koji su glasali na proteklim lokalnim izborima u 77-godišnjem Abdiću vidi osobu koja može Kladuši vratiti sjaj iz predratnog perioda. Tada je samo prehrambeni gigant Agrokomerc, upravo s Babom na čelu, zapošljavao više od deset hiljada Kladušana.

Danas, prema zvaničnim podacima, tek svaki deseti stanovnik Kladuše radi. Iskazano brojkama, od 40 hiljada stanovnika, samo četiri hiljade njih se vode kao zaposleni. Pored enormne nezaposlenosti i nedovršenih javnih radova, kabinet novog načelnika je od starog nasledio i finansijske probleme. Prema izveštaju koji su Abdićevi savetnici predstavili lokalnom veću, neplaćene obaveze Opštine su u visini njenog godišnjeg budžeta. A u veću Abdićeva stranka zavisi od podršci dva nezavisna odbornika dok opozicija i mediji svaki njihov potez stavljaju pod lupu.

Abdićeva minder-politika

Kladuški novinar Esad Šabanagić smatra da se nijedna vlast ne bi lako izborila s problemima opštine koja ima višegodišnji kontinuitet nazadovanja po svim ekonomskim parametrima, a posebno ne vlast na čijem je čelu čovek s takvom hipotekom prošlosti kakvu ima Abdić. „S njim ne žele da sarađuju ni komšije ni viši organi vlasti, a bez njih će biti vrlo teško", pojašnjava on.

Ni prvi potezi novog načelnika mu ne ulivaju optimizam. Tu misli na broj Abdićevih savetnika. Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta još nije objavljen, ali  mediji su došli do podataka da će Babu savetovati čak devetoro ljudi. Sedam je već imenovao, među njima i vlastitog sina, dok još jedno mesto, navodno, čuva za kćerku. Šabanagić je mišljenja da će izdvajanja za plate savetnika biti ogroman i nepotreban teret za skromni budžet. Poređenja radi, načelnik susednog i ekonomski moćnijeg Cazina ima pet savetnika, a bihaćki gradonačelnik samo jednog.

Admil Mulalić, nekadašnji Abdićev saradnik, a na prošlim izborima glavni oponent, kaže da se u ovoj opštini odigrava najgori scenario koji je mogao biti zamišljen. „Činjenica da načelnik opštine ima devet savetnika posebno je porazna jer ti ljudi nemaju nikakve reference osim rodbinskih i prijateljskih veza s načelnikom. To me najviše čudi kod Fikreta Abdića iz razloga što je on izrugivao svoje političke oponente, pre svih Aliju Izetbegovića, da vodi minder-politiku, a on nam je ovde demonstrira na najogavniji način", kaže Mulalić, predsednik Demokratske narodne zajednice, stranke koju je osnovao Abdić, a koja je sada glavni oponent njegovim laburistima u kladuškom veću.

„Tražimo pola godine"

Rasim Kantarević, predsednik kladuškog ogranka Laburističke stranke, misli da je priča oko savetnika u javnosti pogrešno predstavljena. „U opštinskom ogranu uprave se priprema razvojni tim, koji će predočiti razvojne projekte koji će se realizovati u narednom periodu", govori on te dodaje da će se celovita slika dobiti kroz nekih šest meseci. „Tada ćemo znati šta ko od tih ljudi radi i da li su oni u stvari savetnici ili imaju neku drugu ulogu."

Kantarević veruje da će nova opštinska vlast prve rezultate imati relativno brzo. „Ne tražimo puno vremena, tražimo nekih pola godine. Nakon pola godine ćemo imati rezultate i tada ćemo moći reći da li ova priča, što bi rekao narod, pije vodu", optimističan je Kantarević, koji je i poslanik u Skupštini Unsko-sanskog kantona te delegat u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH.

Saida Mujezinović-Ribić ističe da je apolitična, ali i pesimistična kada je u pitanju briga vlasti za probleme građana. „Volela bih da imam nadu, kao što bih volela da radovi u mojoj ulici budu završeni, ali, s obzirom da smo toliko puta prevareni, nama treba nešto da se desi da bismo opet počeli da verujemo", kaže ona. Pola godine je u Velikoj Kladuši kratak period, nedovoljan da se asfaltira pola kilometra ulice u centru grada. Rešavanje tog i sličnih problema bi možda i vratilo tračak vere u budućnost onim Kladušanima koji se ne žele deliti po političkoj liniji, već samo traže da opštinska administracija bude servis građana, ko god da je na njenom čelu.