Može li EU da prevaziđe ustavnu krizu?

Jasni odgovori na goruća pitanja samita na vrhu Evropske unije u Briselu su izostali. Tek na narednom susretu u oktobru, šefovi država i vlada moći će da budu konkretniji kada je u pitanju rešavanje najnovije krize oko budućeg Ustava, koju su izazvali Irci, upravo oni koji su najviše profitirali od razvojnih fondova Evropske zajednice, potom Unije. Lisabonski reformski sporazum neće stupiti na snagu 1. januara 2009. No, nemačka kancelarka Angela Merkel ostaje optimista: "Zadovoljna sam ishodom samita. Evropski savet je zajednički ustanovio da nam je potrebno više vremena, Irskoj takođe, da analiziramo stanje u kojem se nalazimo i da saznamo koji su razlozi doveli do odbacivanja reformskog uguvora."

Četiri meseca za Irsku

Irska vlada sa Brajanom Kouvenom na čelu, dobila je četiri meseca vremena. Do jeseni, irski premijer treba da razradi uslove, pod kojima bi za Irsku bilo moguće izglasavanje Lisabonskog sporazuma. "Kada ćemo moći da raspišemo drugi referendum znaću tek kada utvrdim kakav pomak uopšte mogu da ostvarim. Jednostavno je prerano da kažem kako od ovog momenta možemo dalje da odemo. Trenutno za to nemam odgovor."

Pored Irske i Češka pravi probleme

Za spašavanje Lisabonskog reformskog sporazuma potrebna je jedinstvenost i saglasnost svih preostalih zemalja, članica Evropske unije. Nakon dugotrajnih diskusija šefovi država i vlada Evropske unije pozvali su na nastavak procesa ratifikacije reformskog ugovora. Od preostalih sedam zemalja, koje ga još nisu ratifikovale, probleme pravi Češka. O tome nemačka kancelarka Angela Merkel kaže: "Kada je u pitanju Češka Republika postoji jedna fusnota u ugovoru u kojoj se kaže da Ustavni sud ove zemlje mora da se izjasni o Lisabonskom sporazumu."

U Češkoj je za sada suspendovana ratifikacija reformskog ugovora, jer se ne zna da li je on u skladu i da li je uopšte kompatibilan sa nacionalnim Ustavom. Prognozu o tome šta će se dalje dešavati u Češkoj, šefovi država i vlada zemalja članica Evropske unije nisu želeli da daju. Nije pomenut ni rok za rešavanje krize. Zna se samo da je vremena sve manje. Bez Lisabonskog sporazuma nema ni nastavka procesa ubrzanog proširenja Evropske unije na zemlje Balkana, koje bi trebalo da dovede do stabilnosti dela Evrope, kojeg su donedavno potresali ratovi.