1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Mnogo mini-poslova, ali mini i plate

Mini-posao u Nemačkoj beleži veliki bum. Reč je o „zaposlenju manjeg obima sa maksimalnom platom od 400 evra. Zaposleni ne moraju da plate porez, ali nemaju – ili imaju vrlo ograničena – prava na socijalno osiguranje.

default

Mini-poslovi su rasprostranjeni pre svega u trgovini na malo, ugostiteljstvu i u firmama koje se bave održavanjem čistoće.“ Fondacija „Hans Bekler“ bliska sindikatima naručila je tri studije o mini-poslovima. Njihov bilans je poražavajući. Studije su pokazale da takvi poslovi u manje od devet odsto slučajeva služe kao most ka sigurnijoj i bolje plaćenoj vrsti radnog odnosa. Oko 90 odsto ispitanih radi za bruto-satnicu manju od 9,76 evra u zapadnoj, i od 7,03 evra u istočnoj Nemačkoj. Takve bruto-satnice ne dostižu ni polovinu iznosa koji dobijaju zaposleni u normalnom radnom odnosu. U proleće 2011, u Nemačkoj je u sektoru mini-poslova radilo 7,3 miliona ljudi, odnosno – svaki peti zaposleni građanin. Tu radi posebno veliki broj žena. Poreske privilegije za mini-poslove su uzrok „pogrešnog razvoja“ koji vodi u diskriminaciju radnika na tržištu rada i stvara rupe u sistemu socijalnog staranja. Regionalna nemačka štampa to ovako komentariše:

Vestfalen blat (Bilefeld): „Nije zlato sve što sija. Iza nemačkog čuda u zapošljavanju kriju se i mnogi ljudi koji ne dele opšte oduševljenje. Ako 90 odsto zaposlenih u mini-poslovima dobija mini-satnicu, to znači da u sistemu ima grešaka. Ono što je prvobitno zamišljeno kao most ka normalnom zapošljavanju, ispostavilo se kao slepa ulica. Prema zakonu, mini-poslovi bi trebalo da donose istu platu za isti posao kao i u normalnom radnom odnosu. I tu se vidi da papir na kome su ispisani ti propisi – trpi sve. Mnogi zaposleni bi rado duže radili, ali nema odgovarajuće ponude. Za preduzeća, mini-poslovi su pravi blagoslov: plata je mala, ljudi moraju da budu fleksibilni kada je reč o vrsti posla, u socijalne kase uplaćuje se samo simbolična suma. Sve i ako su neki zaposleni zadovoljni time što su našli posao, za to će im u starosti biti ispostavljen račun. Onaj ko nije osiguran preko bračnog partnera, neće moći da živi od svoje penzije. Ako država želi da spreči siromaštvo među starim licima, mora da menja sistem.“

Nordze cajtung (Bremerhaven): „Jednoj, u suštini dobroj, formi zaposlenja priključuju se problemi koji imaju sasvim druge uzroke. Mnogi zaposleni u mini-poslovima znaju da zarađuju mnogo manje od svojih kolega u normalnom radnom odnosu i s pravom se osećaju iskorišćenim. No, to nije toliko argument protiv vrste zaposlenja, koliko protiv samih poslodavaca. Samo devet odsto radnika prelazi iz mini-poslova u normalne poslove, upozoravaju sindikati. Ali, da li će ta promena da uspe, pitanje je koje zavisi od inidividualnih uslova. Tako majke često moraju da se bore sa problemom čuvanja dece. A pravi problem ove forme zapošljavanja jeste to što nema mogućnosti da se uplaćuje penzijsko osiguranje.“

Noje prese (Hanover): „Razmere problema su zastrašujuće. Pri tome se sezonski radnici koriste kako bi odmenili standardni personal, a minimalne satnice se uvode svuda gde su sindikati preslabi da se izbore za primerene plate. Ali, smanjenje vrednosti rada ne plaćaju samo zaposleni. Država plaća svoj deo – i tako i one koji bolje zarađuju. Vreme je da se izvuče pouka iz decenije fleksibilnog tržišta rada i da se ograniči rast korova na račun društva.“

Tagescajtung (Berlin): „3,2 miliona žena radi na mini-poslovima. Često se radi o tipičnom dodatnom obezbeđivanju egzistencije udatih žena za slučaj da brak propadne. U tom slučaju žena će se naći u armiji samohranih, verovatno podneti zahtev za socijalnu pomoć, i potražiti neki mini-posao. Tako nastaje žensko siromaštvo. Možda će zaposlene žene dati i neke nove impulse: na primer, ako sve češće budu odbijale mini-poslove jer im je stalo da u budućnosti uđu u normalan radni odnos. Ako nedostatak kvalifikovane radne snage bude veliki i u budućnosti, njihovi izgledi neće biti tako loši.“

Kodaku se osvetile propuštene šanse

Mnogi listovi komentarišu i bankrot Kodaka.

Noje osnabriker cajtung: „Nije dovoljno samo imati dobre ideje, već ih treba i dosledno plasirati na tržište. Firma Istmen Kodak je to bolno osetila na svojoj koži. Pionir fotografije je pogubio konce. Tako daleko to nije moralo da ode. Jer, još 1975. ova firma je izumela digitalni foto-aparat, ali menadžeri nisu hteli da ga izbacuju na tržište da ne bi ugrozili dobar posao sa prodajom klasičnih foto-filmova. Sada se Kodaku gorko sveti propuštanje te šanse. Jer, kada je Kodak početkom devedesetih godina prešao u digitalni svet, već je proigrao mogućnost da bude u tehnološkoj prednosti. Brzo se pojavila vrlo jaka konkurencija u vidu firmi kao što su Kenon, Nikon, Kasio i druge…“

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Sudbina Kodaka podseća na stari hit: ’Video je ubio radio zvezdu’. Sada mora da se spasava šta se spasti može. Zato Kodak želi da proda patente digitalne fotografije – na početku digitalne ere, ovo preduzeće je još bilo u igri. Kodak želi da se specijalizuje za štampanje. Nadamo se da rukovodioci koncerna dalekovido razmišljaju i da će firma preživeti. Ne samo zbog nostalgije, već i zbog velikog broja zaposlenih i njihovih radnih mesta.“

Handelsblat (Diseldorf): „Objašnjenje za propast nekadašnje ikone fotografije može se svesti na jednu bitnu tačku. Firma koja je bila predvodnik na tržištu – tako bar glasi standardno tumačenje – uspavala se na lovorikama i prekasno se upustila u tehnički preobražaj. Tako se uništava svako preduzeće. To je tačno, ali i pogrešno. Jer, to nije pravi uzrok. Baš Kodak je izmislio digitalni foto-aparat i to još sedamdesetih godina: neuspeh nije došao zbog tehnike. Kodaka su uništili menadžeri. To saznanje može da se prenese gotovo na sve ikone tržišta.”

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković