Mladima izbori nezanimljivi | Evropa | DW | 26.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Mladima izbori nezanimljivi

Hrvatski građani su mogli da izaberu 11 poslanika za Evropski parlament. Međutim, većina ipak nije iskoristila svoje biračko pravo, a među njima je i mnogo mladih. Motivi za neizlazak na biralište su različiti.

Prvi nezvanični rezultati izbora za Evropski parlament u Hrvatskoj su poznati: HDZ-ova koalicija osvojila je nešto više od 41 odsto glasova, SPD-ova oko 30 posto, ORaH je na trećem mestu sa 9,4 procenta, a Savez za Hrvatsku četvrti sa gotovo sedam odsto glasova. Ukoliko pri tome ostane, HDZ dobija šest mandata u novom petogodišnjem sazivu Evropskog parlamenta, SPD četiri dok je Mirela Holi osvojila jedan.

Izlaznost od 25,2 odsto na izborima za poslanike za Evropski parlament nešto je veća nego prošle godine, ali i taj broj ukazuje na političku nezainteresovanost, a mnogi mladi ostali su kod kuće jer su nezainteresovani ili nedovoljno informisani o kandidatima.

Neki su apatični jer ne vjeruju u promjenu

Timon Đuzepe Kao je 21-godišnji student zagrebačkog Fakulteta elektrotehnike i računarstva i odlučio je da ne izađe na izbore za Evropski parlament. Iako inače koristi svoje pravo glasa i do sada je učestvovao na svim izborima kojima je mogao, kaže da se o ovim, evropskim izborima, nije previše informisao: „Čini mi se da sam načuo nešto o kandidatima, ali zaista nisam siguran za koga da glasam. Verujem da koga god da pošaljemo u Evropski parlament, nećemo napraviti neku razliku.“

Lucija Pasanec, Abiturientin aus Zagreb

„Ne poznajem te ljude“, kaže Lucija Pasanec

U pozadini te odluke stoji Timonovo mišljenje da se u Hrvatskoj previše energije troši na to da se zakoni interpretiraju na drugi način, u smislu da se traže „rupe u zakonu“ umesto da se oni poštuju i provode. Osim toga, on smatra da je u mislima mnogih kandidata za Evropski parlament ipak činjenica da žele bolji posao u evropskoj instituciji te na taj način i ostvarenje karijere u inostranstvu. Upravo zato je Timon juče, kako kaže, čiste savesti ostao kod kuće.

Maturantima politika pokvarena i korumpirana

Kao i Timon, najviše zbog neinformisanosti o kandidatima, kod kuće je ostala i maturantkinja zagrebačke Pete gimnazije, Lucija Pasanec. Ta 18 godišnjakinja svesna je da je preko interneta i sama mogla da stekne uvid u sve programe kandidata, ali kaže da za to nije imala ni vremena ni želje. „Iako sam stekla svoje glasačko pravo i trebalo bih da bude aktivni član društva i da glasam, razmišljam o tome šta bi uopšte moj glas značio. Osim toga, u ponedeljak imam maturu iz matematike i moram da se pripremim za taj ispit umesto da idem da glasam za neke ljude koje ne poznajem i koji trenutno ne utiču mnogo na moj život.“

Laura Sinovcic, Studentin aus Zagreb

„Važno je izaći na izbore“, smatra Laura Sinovčić

No Lucija tvrdi da ni njen stav nije ispravan i da je najveći problem upravo neinformisanost. Ona se s politikom susrela samo preko predmeta „Politika i ekonomija“ u gimnaziji, i kaže da cele godine na nastavi ipak nisu stigli da se dotaknu evropske politike. „Moja škola je prošle godine po rezultatima na državnoj maturi bila najbolja u Hrvatskoj, a ja ne znam nijednog maturanta koji bi u budućnosti hteo da kroči na hrvatsku političku scenu. Taj pojam nam izaziva negativne asocijacije poput prljavog, pokvarenog i korumpiranog i jednostavno ne želimo da budemo deo toga“, zaključuje ta maturantkinja.

Budućnost i u rukama „Erazmus generacija“

Dok mnogi maturanti i studenti nisu posetili birališta jer ne znaju šta da rade sa svojim glasačkim pravom ili im je politika odbojna, postoji i manji broj pojedinaca koji su sa zadovoljstvom glasali na izborima jer i sami ponavljaju već izlizanu, ali istinitu izreku da „na mladima svet ostaje“.

Josip Ivanovic, Student aus Zagreb

Josip Ivanović: „Političari su podbacili“

„Kad gledamo demografsku sliku Hrvatske, stanovništvo stari, a mladi koji bi trebalo da budu informisani i obrazovani i da imaju želju da učestvuju u odlukama koje se tiču naše države, prilično su intertni“, objasnila je 23-godišnja studentkinja novinarstva iz Zagreba Laura Sinovčić. Ona je, zajedno s majkom i bakom, izašla na izbore i drago joj je što može da utiče na izbor predstavnika u Evropskom parlamentu. Laura koja već pet godina ima pravo glasa na izborima u Republici Hrvatskoj, smatra da je prevladavajuća politička nezainteresovanosti među mladima razočaravajuća. „Ako jedna trećina srednjoškolaca, i to po nedavnim istraživanjima, i ne zna da objasni pojam 'građanin', prema kom onda principu da bira predstavnika za Evropski parlament“, pita se Laura i dodaje da je jedini recept da se ovakva situacija poboljša upravo insistiranje da Građansko obrazovanje ostane predmet u svim srednjim školama. Jedino tako će se, smatra, mladi uključiti u demokratsku zajednicu odlučivanja i shvatiti da je politika sastavni i bliski deo njihovog života.

S Laurom se slaže i student Filozofskog fakulteta, 24-godišnji Josip Ivanović koji je takođe glasovao. On ističe da na evropskim izborima hrvatski birači mogu da menjaju stvari i direktno da utiču na loše i štetne zakone pojedinih država i to preko nametanja iz Brisela.

„Upravo tu mladi, pogotovo takozvana 'Erazmus generacija', mogu da odigraju ključnu ulogu, jer sadašnji političari su podbacili. Informisati i pružati kvalitetnije obrazovanje dostupno svima, način je da se mladi podstaknu na angažman“, smatra Josip. On takođe tvrdi da će samo ulaganje u mlade u hrvatskom društvu stvoriti platformu obrazovanih mladih ljudi koji su u stanju da podnesu teret političke odgovornosti.

„Sumrak demokratije“

Nekima je u Hrvatskoj posebno atraktivna novoosnovana stranka na političkoj sceni, ORaH, koja počiva na politici održivog razvoja i okuplja upravo mlađe generacije. Tako je i student politikologije Marko Popović, izabrao nešto novo i sveže. „Glasao sam za OraH jer je ta stranka nova na političkoj sceni i u Hrvatskoj do sada nije postajala jaka zelena opcija, a mislim da su ovi izbori idealni trenutak da se takva stranka s modernim progresivnim idejama utvrdi na našoj političkoj sceni“, izjavio je Marko.

Smeta mu što su mladi birači apatični prema politici i smatraju da njihov izlazak ili neizlazak na izbore ništa bitno ne menja. „Ta tema je već neko vrijeme aktuelna u zapadnim zemljama i ima svoje ime: 'sumrak demokratije'. Mislim da se to može promeniti samo ako mlade animiramo da shvate da su izbori važan element svakog demokratskog društva“, zaključuje budući politikolog.

Studentu Marku nije jasno zašto mladi birači nisu bar otišli na izbore da ponište glasački listić jer, kako kaže, poništeni glas nosi jaču poruku nego nikakav.