Mladi u Nemačkoj razmaženi i nesrećni?

Mladi Nemce ređe puše, bolje su obrazovani i retko neplanirano dobijaju decu. Uprkos tome, veliki broj mladih u Nemačkoj, ako je suditi prema najnovijem istraživanju UNICEF-a, nesrećni su ili u najmanju ruku nezadovoljni. Istraživanje se fokusiralo na nekoliko kategorija: materijalno stanje, zdravlje, bezbednost, obrazovanje i opšte stanje.

Preopterećeni ili razmaženi?

U prve četiri kategorije je sve manje-više u redu, ali ne i u poslednjoj. Naime, svaki sedmi ispitanik nije zadovoljan svojim životom i trenutnim stanjem u kojem se nalazi. Time se nemačka mladež u toj kategoriji nalazi na 22. mestu (od 29 zemalja) što je značajno pogoršanje u odnosu na poslednje ispitivanje iz 2007. kada su mladi Nemci držali 12. Mesto, po faktoru zadovoljstva sopstvenim životom.

Hans Bertram, član UNICEF-ovog istraživačkog tima u Nemačkoj, uzroke takvog stanja vidi u „jednostranoj koncentraciji na ostvareno i na formalni uspeh“. Drugim rečima, Nemci još u mladosti žive pod pritiskom uspeha i ako on izostane, osećaju se izolovano.

Ali tezama UNICEF-a suprotstavljaju se oni koji i najviše rade sa mladima, a to su učitelji. Oni tvrde upravo suprotno: nemačka deca su razmažena. „Pritisak koji mladi danas osećaju rezultat je pedagogije koja potencira razmaženost i izolaciju deteta od pravih problema“, smatra Jozef Kraus, predsednik Nemačkog udruženja prosvetnih radnika. On za to krivi i sve veći broj porodica sa samo jednim detetom na koje se usredsređuje sva roditeljska briga.

„Kukanje na visokom nivou“

Ipak i Kraus priznaje da je to slučaj u samo 20 odsto porodica. Što se tiče stresa, on prema Krausu, ne postoji, nego je plod imaginacije društva koje mlade toliko dugo uverava da su pod stresom dok mladi u to na kraju i ne poveruju. „Taj raskorak između povoljnih uslova u kojima mladi žive i percepcije, u neku ruku je problem društva izobilja u kojem živimo“, kaže Kraus. I „kukanje na visokom nivou“ je tipično nemački fenomen.

UNICEF-ovo istraživanje pokazala je i da unutar nemačkog društva vladaju velike razlike, pogotovo što se tiče materijalnog stanja. Od političara se traži da preduzmu korake kako bi se te razlike smanjile. To se naročito odnosi na programe podrške samohranim roditeljima. Ali na pitanje Dojče velea, Ministarstvo porodice i obrazovanja odgovorilo je da se neće preduzimati dodatni koraci na osnovu UNICEF-ovog istraživanja.

Na listi od 29 industrijskih zemalja, sudeći po UNICEF-ovom istraživanju, najbolje ide mladima u Holandiji i skandinavskim zemljama, a najgore u Rumuniji.

Autori: Naomi Konrad / Nenad Krajcer
Redakcija: Jakov Leon