1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Mističari o rođenju boga

U jednoj božićnoj pridici je Mastor Ekhart pisao o rođenju Hrista: ”Da se to rođenje odigrava u meni, u tome je stvar!”. Zbog takvog ubeđenja – da čovek može da u svojoj duši sretne boga, izvan svake slike i dogme – je ovaj nemački dominikanac iz 14. veka optužen od strane inkvizicije. Pravim čudom je izbegao kaznu spaljivanja na lomači. Danas učenje ovog mistika doživljava pravu renesansu. Novu svetlost na mističko učenje Majstora Ekarta bacaju dodirne tačke sa verama dalekog istoka, kao i sa saznanjima savremene dubinske psihologije. Putevi na koje on ukazuje, ka rođenju boga u srcu čoveka, je aktuelnije nego ikada.

Rođenje boga

Rođenje boga

Majstor Ekhart je preminuo samo dve godine posle započinjanja procesa protiv njega pred inkvizicijom, tako da i nije doživeo osudu nekih njegovih teza. Da li je ovaj mističar bio daleko iznad svoga vremena. Elmar Schalmann, profesor filozofije i teologije na benediktinskoj školi Sant Anselmo u Rimu, kaže:

”Očigledno se potreba za mistikom javlja u prelaznom vremenu, na opasnom pragu istorije crkve. U takvoj prelaznoj dobi se javlja i Majstor Ekart. Skolastičko učenje, znači sistem baziran na tradiciji, na ogromnom znanju i na primatu jednoga koji je čvrsto utvrđen, a bio je i neprikosnoven. Gotovo da se u nastupu mističara najavljuje novo doba. Majstor Ekart pripada redu prosjaka. A ovi duhovnjaci su u svom životu, kao i u svojoj teologiji radili na promeni u crkvenom životu. Životom u siromaštvu su mističari mogli da sprovode najodvažnije oglede u razmišljanju. Jednostavno su bili slobodni. I ta sloboda se odražavala u mišljenju kod franjevaca i dominikanaca. Dakle, nije se više tu radilo o promatu tradicije, nego o radosti saznjanju”, kaže Elmar Salman.

To prelazno doba je bilo vreme nesigurnosti. Utoliko ne čudi stav Majstora Ekarta da čovek nosi boga u srcu. Razume se da je crkva na takvo učenje reagovala sa nepoverenjem. Mističko iskustvo boga je opalilo oštar šamar dogmatici. Elmar Šalman:

”Majstor Ekart i mistika su danas u modi. To je razumljivo, jer svi mi – ako nam je još do hrišćanstva – tražimo ostvarenje, iskušavanje, punoću vere. Vera se ne može razumeti po sebi, nego tgraži potvrdu u životu, na iskustvenom putu pojedinca. Karl Raner smatra čak da je vera budućnosti baš u misticizmu, ili je neće biti”, kaže Elmar Salman.

"Treba da dorasteš ne mome

nego svome razumu,

i tako spoznaš boga.

Ako bog u Tebi treba da zablista,

Onda to nije prirodna svetlost,

Pre treba to da postane Ništa.

Samo tada bog može da svojom svetlošću

Uđe u tebe i u tebi zasja.

I donosi on sve sa sobom

Sve što je u tebi ugašeno

I još hiljadu puta više...«

Tos u reči Majstora Ekarda u trenutku »rođenja boga« u čoveku. Iako se tada za svakog mističara radi o iskustvu koje se i ne može rečima izreći, Elmar Šalman uporno pokušava da objasni svojim studentima u Rimu svu posebnost mističke spoznaje:

»Spoznaja je opažanje stvarnosti, tako što se javlja svetlost, tako što ono što najpre ne mogu da shvatim – kod drugoga i u svetu – najedanput u mojoj unutrašnjosti postaje stvarnost. Ne znači to osvežiti postojeću stvarnost ili pojmove, niti potvrditi predrasude. To znači da u meni svet postaje toliko stvaran i prisutan da ga vidim kao novog. Moglo bi se tu govoriti o doživljaju prosvetlenja. A bog: On nije negde na nebi, u liku starca i slično. On je u nama, i biva rođen, i oličen u našoj stvarnosti«, kaže Elmar Šalman.

Ono što hrišćanski mističari opisuju kao rođenje boga, slično je doživljaju prosvetlenja koje je u dalekoistočnim religijama cilj intenzivnog meditiranja. Nikolaus Brančen – jezuita i učitelj zena - kaže:

»Nije to jaka svetlost, munja, nego buđenje i gledanje. To je prosvetlenje. Ali ta reč mi nije potrebna često. Koristim ja tu i druge pojmove, kao neposredno opažanje onoga što jeste, ili viđenje pra-bića u trenutku suočenja sa suštinom sveta. Rekao bih da je to negde u samom središtu racionalne svesti i osećanja. To je opažanje trećim okom, kako to hrišćanski mističari kažu. To je jedna tačka«, kaže Nikolaus Brančen.

Bog se tada ne iskušava u smislu neke ličnosti, nego kao tajna u našem bivstvovanju u kome počiva sve, pisao je japanski misionar Hugo Enomija-Lasal. I pristalicima različitih verskih orijentacija je danas jasno da se u mističkom doživljaju oslobađa konkretni jezik vere u sveoubhvatnom smilsu, koji postavlja mostove između različitih kultura. Indisjki hinduista i monah Svami Nitijananda kaže:

»Mistika je tačka na kojoj se suočavaju vere. Ona može da pomogne popuštanju zategnutosti u odnosima među verama. U mistici se radi o neposrednom doživljaju boga, a do toga se doalzi postepeno, kontemplativnim životom i shvatanjem da je božje milosrđe cilj svih vera. Verovanje u to odvovodi sve, bez obzira na versku pripadnost, u miroljubivi zajednički život«, kaže Nitijananda.

»Bog je ljubav

i ko živi u ljubavi

taj živi u bogu

i bog je u njemu.

Jer bog je u duši

Sa svime što on jeste«, to su reči Majstora Ekarta nemačkog mističara iz 14. Veka, čije reči i danas očaravju ne samo vernike nego i naučnike i psihologe. Psihoterapeut, Teodor Zajfer, već decenijama pokušava da približi nazore mističara savremenoj dubinskoj psihologiji.

»Dakle, to je taj lepi pojam, 'iskre duše', i on je prihvaćen, mnogi ga koriste. Majstor Ekart ga veoma lepo opisuje: 'iskre duše su snaga koja me sjedinjuje sa bogom'. I to je ono što me privlači mističarima, ne samo Majstoru Ekartu. Jer i za meine su mistički doživljaji nešto što je duboko usađeno u duši. I kada Majstor Ekart kaže da je spojen sa bogom, ja, kao psiholog, kao Jungovac, tvrdim da tragam za unutrašnjim jezgrom duše.«

U tom jezgru duše je, prema sazanjima dubinske psihologije, »kolektivno nesvesno« koje povezuje svakog pojedinca sa znanjem sveg čovečanstva. Svi ljudi sveta nalaze slike i simbole koji su deo psihe. Karl Gustav Jung naziva to arhetipovima, a jedan od arhetipova je slika boga. Ako ne možemo da govorimo o bogu, možemo da govorimo o njegovoj slici, ističu pisholozi naslednici Junga danas. I to je tačka u kojoj se sučeljavaju psihologija i teologija. 600 godina pre Junga je Majster Ekhart pisao:

»Bog je u svim stvarima,

ali nigde kao u duši.

Sve prošlo i sve buduće

stvara bog u unutrašnjosti duše.«

  • Datum 24.12.2004
  • Autor Corinna Muehlstedt
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAoc
  • Datum 24.12.2004
  • Autor Corinna Muehlstedt
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAoc