1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Misterija "Tunguskog događaja"

Kada svemirski brod Roseta pošalje prve fotografije asteroida u petak, možda više naučimo o samoj prirodi svemirskog kamenja. Ali, šta se dešava kada asteroid udari u zemljinu atmosferu? Hoćemo li preživeti?

Strah da se Tunguska katastrofa može ponoviti brine čovečanstvo

Strah da se Tunguska katastrofa može ponoviti brine čovečanstvo

Kako naučnici navode - da li će Zemlja biti uništena i da li ćemo preživeti - zavisi od veličine asteroida. 30. juna 1908. godine ogromna eksplozija odjeknula je iznad reke Tunguske u Sibiru, uništivši pritom oko 2150 kvadratnih kilometara divljine. Eksplozija je izlomila prozore, i vrata obližnjih kuća. Ljudi su mislili da prolaze kroz neku vrstu apokalipse. Eksplozija je, prema merenjima, bila čak 1000 puta jača od eksplozije bombe bačene na Hirošimu. Mnogo godina je ovaj takozvani „Tungunski događaj“ bio misterija. Danas naučnici navode da je uzrok tome bio asteroid.

Sudar sa crnom rupom

Imamo i svedoke koji su celi događaj pratili iz malog naselja, udaljenog 60 kilometara od mesta eksplozije. Bilo je i ljudi koji su od straha padali na zemlju. J edan čobanin nam je rekao da je oko 400 irvasa ubijeno. Još uvek nije poznato da li je bilo i nastradalih ljudi.“

Ovo su reči Rajnera Vilera, profesora na švajcarskom federalnom institutu tehnologije u Cirihu. 19 godina je prošlo od događaja, kada je posebna ekspedicija poslata da istraži šta se to dogodilo. Ono što su pronašli bilo je neverovatno: eksplozija je bila toliko jaka da je uništena i porušena šuma, u razdaljini oko 30 kilometara s kraja na kraj. Postavlja se pitanje kako se to dogodilo? Ranija sumnja da je asteroid udario Zemlju je odbijena, jer nije bilo kratera, niti ostataka meteora. Međutim, u međuvremenu su se pojavile različite spekulacije, kao na primer da je došlo do sudara sa crnom rupom. 100 godina nakon ovog događaja Nintendo je izdao novu igricu pod nazivom „Tajni dosije Tunguske“. I pisac naučne beletristike, Stanislav Lem, u svojoj knjizi “Astronauti“ razmotrio je ovaj događaj. Ali, dugogodišnje teorije zavere konačno su ostavljene po strani. Sakupljajući dokumenta i izjave svedoka, a uz pomoć kompjutera, naučnici su napravili simulaciju događaja. Profesor Viler objašnjava:

Sa novim pristupom, moguće je objasniti šta se dešava ukoliko asteroid udari u Zemlju. Telo asteroida udara u atmosferu, zatim eksplodira na visini od 8 do 10 kilometara, lomeći se na hiljade komada. Ukoliko se to dogodi, prečnik odlomljenih komada bude mnogo veći od čitavog tela asteroida. Iz tog razloga , udarac u atmosferu je mnogo jači, a energija koja nastaje od trenja sa Zemljinom atmosferom je vrlo visoka. K inetička energija se tada p retva ra u toplotnu i zvučnu energiju, koja bi bila manja da asteroid ostane čitav. I zapravo to je i razlog tako jake eksplozije.“

Ima mesta za zabrinutost

Kompjuterska simulacija je takođe potpomogla objašnjenju zbog čega nisu pronađeni tragovi meteora.

Pretpostavljamo da je vazduh postao veoma, veoma vruć. Vreo vazduh je ređi od hladnog vazduha. Najveći deo odlomljenog meteora je rasturen u stratosferi, i iz toga razloga nije pao na Zemlju.“

Koja je verovatnoća da se nešto slično dogodi i u budućnosti? Dr. Tomas Kenkman, geolog i ekpert za proučavanje kratera, smatra da mesta za zabrinutost ima.

„Da, tzv. Apofis asteroid će doći blizu Zemlje 13. aprila 2029. godine, dakle za 21. godinu. Izračunato je da će najkraća putanja biti 30 000 kilometara, što je gledano iz planetarne perspektive blizu. S matra se da će oko 50 kvadratnih kilometara površine biti potpuno uništeno.“

Što znači da bi čitav jedan grad mogao biti uništen. Ukoliko vas je ovaj podatak unervozio, ne brinite, naučnici imaju nekoliko ideja kako skrenuti asteroide.

„Mogu se instalirati solarne ploče na asteroidu, ukoliko je njegov prečnik veći od 200 metara. S vemirskim brodom se sleti na njega, i ugrade se ploče . To do sada još niko nije uradio, ali u suštini to će biti moguće u budućnosti.

Drugi način je takozvana nuklearna eksplozija, pri čemu se mora voditi računa da se asteroid ne raznese u hiljade potencijalnih, štetnih komada. Ali, obzirom da je to samo teoretski posmatrano, Dr. Kenkman kaže da je veoma bitno vršiti analize i testiranja, kako bi se neke stvari eventualno predvidele.

  • Datum 04.09.2008
  • Autor Nipard Sinamon
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FBAV
  • Datum 04.09.2008
  • Autor Nipard Sinamon
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FBAV