Mister Holiday opet na odmoru!
21. avgust 2010.
Za zaposlene u Nemačkoj nagoveštavaju se sve teža vremena. Diskusija o odlasku u penziju u 67. godini života u punom je jeku, a već je počela još jedna, vrlo nepopularna rasprava – o smanjenju godišnjeg odmora. Nemci su posle Šveđana na drugom mestu kada je reč o dužini godišnjeg odmora - 30 radnih dana godišnje. To je, uz vikende, punih šest nedelja. Mnogo, kažu poslodavci. Čak i neki građani tvrde da je imidž vrednog, radnog Nemca odavno prošlost. Drugi su pak zaprepašćeni - u ovoj zemlji izgleda da više ništa nije tabu „pa ni sveti odmor“.
Bulevarski Bild prati šta se dešava u Americi, zemlji koja je poznata po malom broju dana plaćenog godišnjeg odmora. „Mister Holiday“ naslov je članka o Baraku Obami, koji je već peti put ove godine sa porodicom na odmoru.
Američki predsednik će sa suprugom Mišel i decom na ostrvu Marthas Vineyard provesti 11 dana, kako bi „ponovo napunio baterije“. Ništa strašno - pomislićete. Ali, u Americi je sve više kritike na račun predsednika Obame. Republikanci Obamu nazivaju „predsednikom slobodnog vremena“, koji se najčešće može videti na terenu za golf, a komentatori na televiziji broje, koliko puta Obama nije boravio u Beloj kući.
Od januara 2009, Obama je 38 dana bio na odmoru, dok američki građani u proseku imaju samo 10 dana odmora godišnje, piše list „Bild“.
Nastavljaju se direktni mirovni pregovori na Bliskom istoku
Ozbiljnije teme i ozbiljnije novine. Isti taj predsednik Obama poziva Abasa i Netanjahua na mirovne pregovore - piše na prvoj strani Frankfurter algemajne cajtung. Samit je planiran početkom septetembra u Vašingtonu. Pregovori o miru na Bliskom istoku prekinuti su 2008. nakon početka izraelske ofanzive u pojasu Gaze.
Politika jača od humanosti?
Pakistan prihvata pomoć iz Indije - i ovu vest donosi Frankfurter algemajne cajtung i precizira da je pakistanska vlada juče prihvatila ponudu pomoći Indije u visini od pet miliona dolara.
Ova odluka je odlagana više dana, pošto između dve zemlje postoje veliki problemi. I humanitarna pomoć je povezana sa politikom, tvrdi u svom komentaru liberalni dnevnik Zidojče cajtung.
„Nisu samo Nemci uzdržani kada je reč o dobrovoljnim prilozima za nastradale stanovnike poplavljenih oblasti u Pakistanu. Prema navodima dobrotvornih organizacija u istom vremenskom periodu za Haiti je spontano sakupljeno 50 puta više dobrovoljnih priloga, nego za Pakistan. Za Pakistan se vezuju rat, teror i islamski radikalizam…
Jedan bloger na internetu piše: „Pomoć, kako bi represivno islamsko društvo moglo da opstane ? Absurdno!“
I Frankfurter algemajne cajtung u svom komentaru navodi da zbog talibana, spremnost ljudi na Zapadu da pomogne Pakistanu, ni iz daleka nije tako velika, kao u slučaju drugih katastrofa. Pakistan se poistovećuje sa religioznim ekstremizmom: islamizam cveta, terorizam se udomaćio, politička kasta je korumpirana, a privreda slaba i feudalna. To nisu samo jeftine predrasude. Pa onda? Treba li se čuditi uzdržanosti ljudi? pita se u svom komentaru Frankfurter algemajne cajtung.
Pripremila: Mirjana Veljković
Odg. urednica: I. Ivanović