Mirovna intervencija ili sukob interesa | Politika | DW | 18.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Mirovna intervencija ili sukob interesa

Slučaj Sirije pokazuje koliko su međunarodne intervencije u lokalne sukobe komplikovane i teške. Sukobljeno je previše interesa, što se vidi i po neslozi koja vlada u Evropskoj uniji o Siriji.

Nekoliko decenija nakon završetka Hladnog rata, svet nije nimalo mirniji. Naprotiv. No, umesto opasnosti od jednog velikog sukoba, sada širom planete besne manji ili veći lokalni ratovi. Institut za istraživanje međunarodnih sukoba iz Hajdelberga navodi da u ovom trenutku širom sveta bukti 369 konflikata. Pune ruke posla za globalne mirotvorce kojih je trenutno 114.000. Njihove misije međunarodnu zajednicu koštaju 7,23 milijardi dolara.

Komandant sirijskih pobunjenika Salim Idris

Komandant sirijskih pobunjenika Salim Idris

Nejedinstvo međunarodna zajednica

S obzirom na toliki novac koji se godišnje troši na postizanje mira, uvek i iznova se postavlja pitanje efikasnosti mirovnih misija. A njihove mogućnosti su, uprkos ogromnim sredstvima koja se na njih troše, ograničene. To se naročito vidi na aktuelnom primeru Sirije. Iako unutar Evropske unije postoji saglasnost o tome da protivnicima režima Bašara el Asada treba pomoći, dogovora oko toga treba li pobunjenicima slati oružje još uvek nema. To se pokazalo i na nedavno završenom prolećnom samitu Evropske unije.

Kao i u mnogim drugim slučajevima, protivnici slanja dodatnog oružja u region, među koje spada i Nemačka, dvoume se oko dve stvari: prvo, još uvek nije potpuno jasno kakvu ideologiju zastupaju sirijski pobunjenici tj. pitanje je koliko je džihadista i ekstremnih islamista u okviru tih jedinica; isto tako postoji bojazan da bi naoružavanje jedne strane moglo da prouzrokuju dodatno naoružavanje suprotne strane što sukob ne bi umirilo, već samo dodatno rasplamsalo.

U pozadini sukobi lokalnih sila

Sukob u Siriji pravi je primer za prepreke koje stoje na putu ka ostvarenju ciljeva mirovnih misija u celom svetu. Često je u igri previše interesnih sfera da bi došlo do efikasnog delovanja na terenu. Čak ni Svet bezbednosti Ujedinjenih nacija po pravilu nije jedinstven. Tako i u slučaju Sirije, gde Rusija i Kina zastupaju različite interese od Zapada. Sukob komplikuje i to što su u njega upletene i lokalne sile koje svoje netrpeljivosti prenose na Siriju.

Tako Saudijska Arabija i ostale zemlje u Zalivu potpomažu pobunjenike, dok je Iran na strani Asadovog režima. I u misijama na terenu pokazuje se da pripadnici jedinica različitih zemalja slede nalog „od kuće“. U takvoj situaciji, kako kaže Kristijan Meling iz nemačke fondacije „Nauka i politika“, teško je uskladiti interese na samom terenu. „To znači da treba postizati mnoge kompromise“, kaže Meling. A pritom najviše trpe ciljevi misije.

Autori: K. Knip /A. Peter / N. Krajcer
Odgovorni urednik: I. Đerković