Miraz ubija hiljade žena godišnje | Politika | DW | 20.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Miraz ubija hiljade žena godišnje

Zbog sukoba oko miraza u Indiji godišnje strada više od 8.000 žena. One koje ne ubiju mladoženje ili njihove porodice često se ubijaju same. Indijska vlada stoga pokušava da ukine ovu praksu, ali kako se čini – uzalud.

Miraz u Indiji ima tradiciju staru stotine godina. Na dan venčanja mlada od svoje porodice dobija zlato, nakit i druge vredne predmete. Što je taj miraz veći, utoliko će viši biti i njen status u novoj porodici. Istovremeno, on mladoj ženi daje određenu finansijsku sigurnost u slučaju nužde.

Za vreme britanskih kolonizatora (1858-1947) ova tradicija nije potpuno nestala, ali joj je promenjen značaj. „Kao posledica velikih ekonomskih i društvenih promena pod britanskom vladavinom, žene u Indiji su izgubile svoje dotadašnje pravo na dobijanje bogatog miraza. Izgubile su kontrolu nad ovim običajem, a celi proces je doveo do toga da su one time pale na društvenoj lestvici. Od tada se na njih gleda kao na manje vredne – a to je pak uticalo i utiče još uvek na njihov celokupni život“, objašnjava američka istoričarka Vina Talvar Oldenburg. Ona dodaje da od tada novac ili druge vrednosti više ne dobija lično mlada, nego njena porodica sve poklanja porodici mladoženje.

Ukorenjeno u društvo

U početku je ovaj novac (ili neki drugi vredni predmeti i nepokretnosti) služio pokrivanju troškova venčanja, ali vremenom je postao važan izvor zarade. Miraz, naime, vrlo često za porodicu predstavlja veliko finansijsko opterećenje zbog čega mnogi (ako ne i većina) prednost daju sinovima dok ćerke jednostavno zapostavljaju. U nekim indijskim saveznim državama koje su posebno siromašne i nerazvijene čak postoji i praksa ubijanja devojčica nakon rođenja.

I ne samo to. Mladoženja i njegova porodica vrlo često imaju i velika očekivanja od porodice mlade što naravno dovodi do sukoba između porodica. A najčešće je pri tome žrtva sama žena. Hiljade devojaka tako svake godine postanu mete zlostavljanja, telesnog i psihičkog nasilja, neke budu odbačene od muža i nove familije. Nemali broj njih je premali miraz morao da platiti životom, nakon što ih je mladoženjina porodica ni manje ni više nego – zapalila.

Zbog svih ovih razloga, tradicija plaćanja miraza je u Indiji zvanično, zakonski zabranjena još od 1961. godine. Međutim, uprkos zakonu, ona živi i danas. „Ovaj običaj još uvek egzistira u svim društvenim slojevima. Čak ni dobro obrazovani ljudi se ne suprotstavljaju ovoj tradiciji“, kaže Suman Nalvar, policajka iz Nju Delhija zadužena za sprečavanje nasilja nad ženama.

„Postoje mnogi razlozi što se miraz i nasilje koje je s njim povezano još uvek održavaju: činjenica da je indijsko društvo patrijarhalno, rastuća beda i siromaštvo, kao i sveopšti loš i čoveka nedostojan odnos prema ženama“, kaže Ranjana Kumari, direktorka Centra za socijalna istraživanja u Nju Delhiju. „Mnogi se još uvek pridržavaju tradicionalnih uverenja prema kojima, recimo, žena nakon venčanja postaje vlasništvo supruga, a pre venčanja ona nije ništa drugo nego tek novčano opterećenje za svoje roditelje. Ukoliko mladoženja ili njegova porodica nisu zadovoljni mirazom, tada vrlo često dolazi do nasilnih sukoba“, dodaje naša sagovornica.

Nasilje i njegove posledice

Zvaničnim podacima indijske kriminalistike, broj nasilnih činova je tokom poslednjih godina porastao. Godine 2001. je broj žena koje su zbog sukoba oko miraza izgubile život iznosio 6.851, dok je 2012. godine ova brojka porasla na 8.233. Pri tome nije sasvim jasno da li je njihov broj doista porastao ili su porodice počele da češće ove slučajeve prijavljuju vlastima.

Ali činjenica je da je broj osuđenih zbog ovih ubistava ostao jednako nizak: u proseku tek svaki treći počinitelj mora da odgovara za svoje nedelo. „Za to postoji takođe nekoliko razloga. S jedne strane je to manjkavost policijskih istraga, obzirom da u Indiji postoji hroničan manjak policajaca te su u pravilu i loše obrazovani. S druge strane, među njima je vrlo raširena korupcija. Mnogi policajci primaju mito od porodice mladoženje“, kaže Kumari.

„Iz tog razloga porodice žrtava i ne pokušavaju da prijave počinioce. Osim toga, mnogi se boje i stigmatizacije koja sledi tokom sudskih procesa koji traju beskonačno dugo. Stoga sukobljene familije najčešće pronalaze rešenja među sobom“, kaže Savita Pande, profesorka južnoazijskih studija na Univerzitetu Džavaharla Nehru u Nju Delhiju.

Ona dodaje da sukobi oko miraza često završavaju i samoubistvom mladih devojaka. Koliki je njihov tačan broj, to se uopšte ne zna, ali vlasti polaze od toga da u Indiji u proseku svakoga sata četiri mlade žene izvrše samoubistvo iako zapravo postoje zakoni koji ih štite.

Rastuća kultura pohlepe

Tendenciju porasta potražnje miraza na neki način objašnjava i ekonomski razvoj Indije. „Vjenčanja postaju sve više neka vrsta društvenih transakcija. Povećanje životnog standarda izaziva i porast kulture pohlepe. U današnje vreme budući supruzi zahtevaju skupe elektronske uređaje, automobile i nekretnine dok su pre bili zadovoljni samo odećom, nakitom ili nekim manje vrednim predmetima“, kaže Pande.

Iako se čini da indijske vlasti ne čine mnogo kako bi zaustavile ovu tradiciju i s njom povezano nasilje, to ipak nije u potpunosti točno. Recimo pokrajina Tamil Nadu u tu svrhu svrhu osnovala je 1992. godine i specijalnu policijsku jedinicu. U međuvremenu u ovoj saveznoj državi postoji oko 200 policijskih stanica koje se prvenstveno bave ovom problematikom. „Mislim da Indija ima dovoljno zakona, ali ono što nedostaje je svest o tome da žene zaslužuju poštovanje, da su jednake kao i muškarci. One još uvek zapravo nemaju odgovarajuće mesto u indijskom društvu“, dodaje Pande. Prema njenom mišljenju, prvi korak prema rešenju ove situacije bio bi kada bi porodice same počele da pružaju otpor i jednostavno odbacile ovu nemoralnu tradiciju.

Kratkoročno gledano, i u tome su svi stručnjaci saglasni, ne postoje rešenja za probleme i tragedije koje idu uz miraz. Vlade saveznih država, kao i ona savezna u Nju Delhiju, trebalo bi da preuzmu više odgovornosti po pitanju zaštite i bezbednosti žena u ovoj zemlji – jer dok god one to ne budu činile, toliko će tradicija diktirati život većine.

Autori: Gabriel Domingez / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević