Ministarka suočava Italiju sa rasizmom

Nova vlada Enrika Lete možda je samo jedna u nizu italijanskih vlasti koje će ubrzo biti smenjene i zaboravljene, ali će po jednoj stvari ostati istorijska – ovo je prva vlada sa jednim tamnoputim ministrom, tačnije ministarkom. Od kada je Sesil Kieng (49) stupila na funkciju, nazivana je „kongoanskom majmunicom“ ili „članicom bonga bonga vlade“. To nisu komentari anonimnih priglupih nacionalista na internetu, nego opaske članova partije Severna liga (Lega Nord).

Kada je delovalo da su neukus i bezobrazluk dostigli rekorde, javila se ligašica Dolores Valandro, koja je na Fejsbuku otišla još dalje: „Zašto neko ne siluje Sesil Kieng pa da vidi kako se osećaju žrtve svirepih silovanja“, upitala se Valandro, aludirajući da su imigranti u Italiji odgovorni za najviše zločina. To je bilo previše čak i za neke partijske kolege, koje su zatražile da Valandro podnese ostavku na mesto gradske odbornice u Padovi.

Ministarka Kieng je u Italiji od 1983. godine, a po struci je oftamolog. Kaže da je negativna kampanja ne plaši. „Uvrede i pretnje dolaze jer sam sada na istaknutoj poziciji. Ali te pretnje su zapravo upućene svakome ko se odupire rasizmu i nasilju“, reka je Kieng. Njen prvi cilj je, kaže, da deca legalnih imigranata rođena u Italiji lakše i brže dobijaju italijansko državljanstvo.

Nema kulture imigracije

Italija se relativno nedavno susrela sa pojačanom migracijom, a niska tolerancija posebno je demonstrirana na fudbalskim stadionima. Mario Baloteli, reprezentativac Italije poreklom iz Gane, na meti je navijača širom zemlje. Rasizam se pri tome interpretira kao deo fudbalskog folklora, umesto da se najstrože osudi. Baloteli je zato prošlog meseca zapretio da će jednostavno napustiti teren ako ponovo bude žrtva rasističkih uvreda.

Poznavaoci prilika se nadaju da će tamnoputa ministarka konačno promeniti stvari. Jer, nije u pitanju samo njena boja kože koja simbolično pokazuje da je Italija zemlja svih koji u njoj žive, nego i činjenica da će Sesil Kieng pomoći marginalizovanim došljacima. Stranci su do 1990. činili svega dva odsto stanovništva Italije, a u vizir nacionalista dolaze poslednjih godina jer je njihov udeo porastao na 7,5 odsto.

Ministarka Kieng ipak ne želi da etiketira Italiju kao rasističku zemlju. „To je teško pitanje. Uprkos svemu, uvek sam govorila da Italija nije rasistička zemlja. To je zemlja koja mora da uči o migraciji, da spozna vrednost različitosti i da stekne kulturu imigracije. Tek kada se upustimo u te procese, moći ćemo da vidimo da li je zemlja rasistička ili ne“, rekla je Sesil Kieng.

Nešto se dešava

Neki stručnjaci primećuju da se u Italiji stvari pokreću sa mrtve tačke. „Pozitivno je što drugi, koji su takođe uvređeni neprijatnim i ekstremnom diskursom o Sesil Kieng, javno to kažu i pružaju podršku ministarki“, kaže Džems Volston sa Američkog univerziteta u Rimu. „Kada članica Severne lige napiše da ministarku treba silovati, time nisu šokirani samo fini liberali nego i članovi njene nacionalističke stranke. Rukovodstvo bi moralo da se ogradi od toga i da smeni ovu poslanicu“, dodaje Volston.

Migracija je naterala italijansko društvo da se suoči sa problemom koji je dugo prisutan. U parlamentu sede još tri poslanika stranog porekla, a gradonačelnik Vićence Ahile Varijati takođe ima imigrantske korene. Štaviše, on je u ovom gradu – uporištu Severne lige – na izborima pre pet godina porazio bivšeg gradonačelnika ligaša, koji je izgovarao otvorene rasističke parole. Kada je prethodnog meseca jedan imigrant sekirom usmrtio više osoba u Milanu, aktivisti Lige došli su u četvrt u kojoj se desila tragedija da zavrbuju pristalice. Građani su ih oterali – nisu želeli da jedan zločin bude povod za kampanju protiv imigranata.

Autori: Megan Vilijams, Rim / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković