Ministarka odbrane iznenadno u Avganistanu | Politika | DW | 22.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ministarka odbrane iznenadno u Avganistanu

Nova ministarka odbrane Ursula fon der Lajen stigla je u nenajavljenu posetu Avganistanu. Povod za iznenadni obilazak jedinica Bundesvera jeste priprema „plana o saradnji“, nakon povlačenja stranih trupa.

Samo pet dana od zvaničnog preuzimanja funkcije ministarke odbrane, Ursula fon der Lajen stigla je jutros, 22. decembra, u štab savezničkih snaga u Mazar-i-Šarifu. Zanimljivo je da je samo desetak dana pre nje u Avganistanu boravio njen prethodnik Tomas de Mezijer.

Vojna baza u Mazar-i-Šarifu, poslednje je nemačko vojno uporište u ovoj zemlji. Bundesver je nekada raspolagao sa 5.350 pripadnika u Avganistanu, danas je u NATO operacije uključeno 3.800 nemačkih vojnika.

Fon der Lajen, koja je nekada bila na čelu Ministarstva za rad i socijalna pitanja, prva je žena u Vladi Nemačke, koja je preuzela funkciju ministra odbrane.

Razgovori o povlačenju

Von der Leyen

Von der Leyen

Poseta nove ministarke usledila je neposredno nakon najave zvaničnika Severno-atlantske vojne alijanse o početku pregovora o povlačenju sa avganistanskim partnerima, koji su i zvanično počeli u subotu, 21. decembra.

Generalni sekretar NATO saveza, Anders Fog Rasmusen, potvrdio je početak razgovora o tzv. SOFA sporazumu, koji definiše smernice dalje delovanja savezničkih snaga, nakon povlačenja u 2014. Rasmusen je poručio da se suštinska uloga NATO saveta ogleda u „programima obuke, savetovanja i podrške“ avganistanskoj vojsci i policiji.

Pre nego li takav sporazum bude i konačno definisan, Kabul bi morao da sklopi Sporazum o bilateralnoj saradnji sa SAD, kako bi američki vojnici, u određenom broju, mogli i dalje da budu raspoređeni na teritoriji Avganistana.

„Pozdravljam početak razgovora, uz napomenu da sporazum sa NATO savezom neće biti zaključen pre nego što bude dogovorena bilateralna saradnja između Vlade Avganistana i Sjedinjenih Američkih Država“, istakao je generalni sekretar NATO alijanse.

Bilateralni sporazum sa Amerikom je neophodan, kako bi se stvorili zakonski okviri za stacioniranje vojnika savezničkih snaga u budućnosti. Predsednik Avganistana Hamid Karzai je u više navrata istakao da nema nameru da pruži podršku boravku NATO snaga, nakon dogovorenog povlačenja, ukoliko to podrazumeva „nove napade i nova ubijanja“.

Pritisak za potpuno povlačenje

Karzaijevo odugovlačenje sa potpisivanjem sporazum iziritiralo je pojedine američke zvaničnike, koji zagovaraju potpuno povlačenje, u slučaju da se ne stvore uslovi za dalji boravak određenog broja vojnika u toj zemlji.

Portparol američkog ministarstva odbrane Čak Hagel je izjavio kako je Vašington „zadovoljan“ zbog početka pregovora ovog vikenda.

Imajući u vidu dogovoreno povlačenje NATO snaga, a posebno nejake avganistanske snage bezbednosti, strah od ponovnog jačanja talibanskih snaga, koje su Amerikanci sa vlasti uklonili 2001. godine, i dalje postoji.

Uprkos najavljenom povlačenju, u Avganistanu bi ubuduće trebalo da bude stacionirano između 8.000 i 12.000 pripadnika stranih vojnih trupa. Mada bi njihov primarni zadatak trebalo da bude obuka domaćih snaga bezbednosti, kako bi zemlja bila u mogućnosti, da preuzme odgovornost za bezbednost na svojoj teritoriji.

Autor: Jakov Leon (afp, dpa, rojters)
Redakcija: Boris Rabrenović