Minhen – šansa za neformalne razgovore

Dojče vele: Ove godine na konferenciju o bezbednosti dolazi skoro 30 šefova država i vlada, skoro 70 ministara spoljnih poslova i ministara odbrane, kao i pet direktora obaveštajnih službi. Zašto svi dolaze u Minhen?

Den Smit: Čar ovakvih manjih sastanaka, kao što je Minhenska konferencija o bezbednosti, je u tome što učesnici na manje formalan način mogu da razmene svoja mišljenja bez da su prisiljeni da na kraju izdaju nekakvo zajedničko saopštenje, kao što je slučaj na kraju samita G7 ili G20. To učesnicima nudi više slobode za razmenu iskustava i poverljive sastanke koji nisu predviđeni protokolom. S druge strane, to što na konferenciji učestvuju veći zvaničnici, razlog je što je mediji uzimaju za ozbiljno.

Iz Rusije ove godine dolaze dva visokorangirana političara: premijer Dmitrij Medvedev i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Da li je to nekakva spoljnopolitička ofanziva Rusije?

Rusija uvek pridaje veliki značaj promociji njenih spoljnopolitičkih perspektiva. Donosiocima odluka i kreatorima javnog mnjenja, Minhenska konferencija nudi platformu kojoj Rusi teško mogu da odole. Očigledno je da u Rusiji, kao i na Zapadu, vlada velika zabrinutost zbog dramatičnog pogoršanja odnosa između te dve strane, što je primetno u poslednje tri godine. Inače, bolje je da bude što više međusobnih kontakata – zbog toga je to za mene pozitivan signal.

Očekuje se da će u Minhen doći i visokorangirani političari iz Irana, Saudijske Arabije, Egipta i Iraka. Da li se u Minhenu može dati zamah koji bi doveo do poboljšanja situacije u Siriji?

To je veoma špekulativno pitanje. Međutim, ako se oslonim na špekulacije, onda bih mogao da kažem: Saudijska Arabija i Iran još nisu u poziciji u kojoj je moguć formalan kontakt između dveju vlada. Međutim, u pozadini se uvek odvija tiha diplomatija i velika je verovatnoća da će zemlje ili vlade koje su povezane sa ta dva protivnika, podstaći Saudijsku Arabiju i Iran na neformalne kontakte.

Konferencija se ove godine održava pod sloganom „Bezgranične krize, bezobzirni razarači, bespomoćni zaštitnici“. Nije se mogao naći pesimističniji slogan. Kada već stručnjaci za bezbednost svoju konferenciju tako nazivaju, postavlja se pitanje: koliko smo udaljeni od sveta koji klizi u haos?

Mislim i verujem da je taj moto izabran kako bi politički lideri na svim stranama prepoznali različite konflikte i to da su oni učesnici u procesu koji nosi enormne rizike po budućnost. Promena u svetskim strukturama moći u poslednjih godinu i po dana stvorila je situaciju u kojoj međunarodne vođe imaju problem da urede svoje odnose na način da rešavaju probleme. Nadam se da je slogan konferencije poziv da se probudimo. Mislim da još uvek nismo u poziciji da pronađemo slogan koji bi bio zajednički imenitelj za ono što se događa u današnjem svetu. Međutim, elementi za to su tu: ako ne kao neograničene krize, onda kao krize koje se preklapaju. Tu su si bezobzirni razarači. Ali, tu su i zaštitnici koji rade na održavanju mira i boljoj uravnoteženosti. Još nismo na ivici. Međutim, trebalo bi jasno reći: ako ne uspemo da ovladamo krizom, onda će ovogodišnji moto konferencije biti za nekoliko godina zaista odgovarajući.

Den Smit je direktor švedskog Instituta za istraživanje mira SIPRI