1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Milioni vise na zidovima

U potrazi za sigurnim ulaganjima dobre stare nekretnine i zlato nisu uvek jedini izbor. Mnogi se odlučuju za investiciju koja može da se obesi na zid. Umetnine ne samo drže vrednost, nego i s godinama i poskupljuju.

default

Ovo delo umetnice Emil Nolde sada vredi nekoliko miliona dolara

Nedavno je početna cena jednog Vorholovog dela na aukciji bila šest miliona dolara. Uprkos tome, dvorana je bila puna ljudi u finim i skupim odelima. U proteklih nekoliko godina tržište umetnina doživelo je veliki bum, od čega su profitirale i poznate aukcijske kuće poput Kristija ili Sotebisa. Sothebia je u prvoj polovini 2011. godine zabeležio rekordni promet od čak 3,4 milijarde dolara. „Tržište umetnina dobiva na važnosti“, obrazlaže Galus Pezendorfer, šef Sotebisove kancelarije u Kelnu.

Pored aukcijskih kuća, korist imaju i vlasnici umetnina, koji svoja blaga prodaju. Sothebis je samo u ovoj godini prodao 440 umetničkih djela – za svako je plaćeno više od milon dolara. Situacija je pre nekoliko godina izgledala potpuno drugačije. Naime, finansijsku i privrednu krizu 2008. godine osetilo je i tržište umetnina.

Nepoverenje u banke

Flash-Galerie Teuerste Gemälde

Dečak sa lulom Pabla Pikasa prodat za 104 miliona dolara 2004. godine


Pezendorfer kaže da na tržištu umetninama skoro da i nije bilo krize. On smatra da se pre radilo o nesigurnosti klijenata, koji nisu imali poverenja u banke. Kako je ispričao, jedan Austrijanac mu je jednom prilikom rekao: „Jako sam zainteresovan za prodaju, ali ne znam kuda ću s novcem, gde ću ga uložiti.“

Ideja o investiranju u umetnine nije nova. Još pre nekoliko godina to su svojim klijentima savetovale i banke. Za one koji nisu imali dovoljno novca da sami kupe neko umetničko delo čak su osnivani posebni fondovi za umetnine ili im je omogućavano da delo kupe zajedno s drugim zainteresovanim osobama.

U međuvremenu su se mnoge finansijske institucije povukle s tržišta umetnina jer taj posao za njih nije bio dovoljno isplativ. Naime, samo je mali broj kupaca mogao priuštiti milionska ulaganja. Osim toga, trgovanje umetninama nije manje rizično od trgovanja deonicama, a pre svega zahtijeva puno vremena.

Provereni umetnici drže cenu

43 Millionen Dollar für Siebdruck von Warhol Flash-Galerie

Print Endija Vorhola koji je prodat za 43 miliona dolara


Stabilnu vrednost imaju predmeti etabliranih starih majstora ili impresionista. Što se čovek više okreće savremenoj umetnosti, preuzima veći rizik. No, Pezendorfer ističe: „Ali čak i savremeni umetnici kao što je Endi Vorhol bez sumnje imaju svoje mesto u istoriji umetnosti, pa dakle i stabilnu cenu.“

Dela poznatih umetnika na aukcijama mogu dostići cenu i od nekoliko desetina miliona dolara. Na primer, Vorholovo delo „200 One Dollar Bills“ osamdesetih je prodato za 385.000 dolara da bi pre nekoliko godina na aukciji dostiglo cenu veću od 40 miliona dolara! Dakle, vrednost mu je u roku od 25 godina porasla stostruko! Uprkos tome potencijalni kupci ne bi trebalo da kupuju spontano, savetuje Pezendorfer: „Kupci bi trebalo da razmišljaju o tome što im se lično sviđa, informišu se i tek onda krenu u kupovinu.“

U vremenima kada nisu više sigurne ni državne obveznice, bogati investitori traže alternativne oblike ulaganja. A ukoliko kupljena slika na kraju ne ispuni vlastita financijska očekivanja, u kući nam još uvijek ostaje umjetničko djelo, koje nas, nadajmo se, barem malo fascinira.

Autor: Či Vit Đang / Doroteja Jaković
Odg. urednik: Nemanja Rujević