1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Milijarde odlaze zbog špijuna

Informacija je sve. Tako je u industriji gde inovacija, ideja i dobar patent mogu da znače milijarde evra profita. Zato je industrija sve češće meta špijuna. Nemačka je posebno ranjiva jer je lider u tehnologiji.

Špijuni su često iznutra

Špijuni su često iznutra

Nemački automobil srednje klase – nikakvo čudo tehnike. Pa ipak, složen proizvod – u njemu se kriju hiljade patenata: u kočnicama, motoru, elektronici. Sve je to duhovna svojina proizvođača i željeni cilj špijuna i kriminalaca iz celog sveta. Šteta po nemačku privredu je ogromna – prema najnovijem istraživanju, svaka četvrta firma suočena je sa krađom ideja. „Pravih podataka nema, a štete mogu da se kreću od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona evra. Kada se sve sračuna, ukupna šteta meri se desetinama milijardi evra“, kaže Aleksandar Gešonek koji je radio na istraživanju.

Na nišanu špijuna su inovativne i izvozno orijentisane grane privrede: mašinogradnja, automobilska industrija, elektronika, softver, a sve više i banke. Naime, one raspolažu podacima o solventnosti firmi, pa i država. Problem je što gotovo niko od oštećenih ne govori da je pokraden – strahuje se od štete po ugled, ali i od smanjenja broja ugovora ili pada vrednosti akcija.

Opasnost od sopstvenih zaposlenih

Velike firme, poput Volksvagena, ulažu mnogo novca u zaštitu od špijunaže

Velike firme, poput Volksvagena, ulažu mnogo novca u zaštitu od špijunaže

Posebno su ugrožene firme srednje veličine, jer su poznate po inovacijama, ali im nedostaje i svest o opasnosti: „Samo velike kompanije imaju razvijen sistem zaštite informacija. Kod srednjih preduzeća tu je niz nedostataka“, kaže Bertold Štopelkamp, stručnjak za bezbednost u privredi. I to, naravno, koriste špijuni koji mogu biti svuda. Recimo, strani poslovni partner može biti, zapravo, industrijski špijun. Pre svega Kina i Rusija nastoje da nadoknade tehnološki zaostatak i nelegitimnim sredstvima.

Čak i dugo zaposleni mogu imati sopstvene interese i ciljeve: „Pedeset odsto anketiranih preduzeća imalo je štete od sopstvenih ljudi. Motivacija je različita – od bogaćenja do osvete firmi“, priča Gešonek.

Autori: Mark Erat / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 02.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Pw5E
  • Datum 02.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Pw5E