Migranti su izuzetak u nemačkoj politici | Evropa | DW | 10.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Migranti su izuzetak u nemačkoj politici

Migranata je premalo u nemačkoj politici. Stranke još uvek ne prihvataju strance, a i migranti nisu dovoljno aktivni. Najviše stranaca je na lokalnom nivou, a najuspešniji su političari poreklom iz Turske.

Migranten bei der Wahl, Ihre Stimme wirft eine Wahlberechtigte am Sonntag (27.09.2009) in Berlin-Kreuzberg in eine Wahlurne. Bei der Wahl zum 17. Deutschen Bundestag sind nach einer Schätzung des Statistischen Bundesamtes rund 62,2 Millionen Deutsche wahlberechtigt. Foto: Rainer Jensen +++(c) dpa - Report+++

Deutschland Bundestagswahl Migration

Broj političara migrantskog porekla u nemačkim političkim strankama je premali u odnosu na brojnost ove populacije. Oko četiri procenta političara ima migrantske korene, dok više od 16 miliona migranata čini oko 20 procenata ukupnog stanovništva. Da je premalo migranata u politici smatraju i nemački političari, poput Armina Lašeta, predsednika pokrajinskog ogranka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Severnoj Rajni Vestfaliji, a koji je pre toga obavljao funkciju pokrajinskog ministra za rad, integraciju i socijalna pitanja.

„Jedna narodna partija, kao što je CDU, u svojim redovima treba da ima članove iz svih građanskih grupa. Mi imamo sada u pokrajinskoj vladi prve službenike poreklom iz Turske, ali i kandidate za Bundestag. Ako imate 20 odsto stanovništva sa stranim poreklom, onda vam je potrebno više članova sa migrantskom pozadinom. Pored Turaka, potrebne sa nam i osobe drugih nacionalnosti. Mi imamo vrlo malo Bosanaca i Hercegovaca, na primer”, pojašnjava Lašet.

Juratović – pozitivan primer

Bildbeschreibung: Titel: Josip Juratovic Schlagworte: Josip Juratovic, Deutschland - meine Geschichte, Bundestagsabgeordneter Wer hat das Bild gemacht?: Es ist ein Standbild aus einem TV-Beitrag der DW. Wann wurde das Bild gemacht?: 18.12.12 Wo wurde das Bild aufgenommen?: Standbild Bildbeschreibung: Bei welcher Gelegenheit / in welcher Situation wurde das Bild aufgenommen? Wer oder was ist auf dem Bild zu sehen? Josip Juratovic bei einem Interview im Bundestag. In welchem Zusammenhang soll das Bild/sollen die Bilder verwendet werden?: AV-Teaser (bitte darauf achten, dass der Play-Button nicht mitten im Gesicht landet!) Bildrechte: - Der Fotograf / die Fotografin ist (freie) Mitarbeiter(in) der DW, so dass alle Rechte bereits geklärt sind.

Josip Juratović

Jedan od pionira u nemačkoj politici sa prostora bivše Jugoslavije, odnosno današnje Hrvatske je Aleksandar Branimir Kerdić. On je od 1976. godine član Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), a od 1983. obavlja određene funkcije unutar stranačkih tela. On ističe da je posve logično da su političari poreklom iz Turske najzastupljeniji, jer u Nemačkoj živi oko četiri miliona građana turskog porekla. Njegova konstatacija je da, osim pojedinih izuzetaka, nema puno stranaca u politici.

“I ako se nešto radi na tom planu onda su oni koji su najdalje stigli uglavnom ljudi iz Turske. Oni su najveća pojedinačna grupa u Nemačkoj. Nekada su Jugosloveni bili druga po veličini grupa naroda, ali pošto više nema te zemlje ni naroda,  ja nijednu drugu grupu ne vidim blizu. Tu bih naveo izuzetak, kao što je član Bundestaga Josip Juratović, čije poreklo je iz Hrvatske. On je napravio primernu karijeru kao gastarbajter i posle kao član i predstavnik sindikata. Uspeo je da se probije”, smatra Kerdić.

Nemačko društvo još nije prihvatilo strance

Erdin Kadunic, Politiker der CDU mit bosnisch-herzegowinischen Wurzeln. Derzeit (2013) stellvertretender Vorsitzender der Migranten Union in der CDU NRW. DW/Faruk Šabanović Aufnahmedatum und -ort: August 2013; NRW Deutschland

Erdin Kadunić

Većina političara s migrantskim korenima u Nemačkoj su potomci nekadašnjih gostujućih radnika, tzv. „gastarbajtera“. Oni smatraju da je nemačka politička scena još uvek dobrim delom zatvorena za strance sa nemačkim pasošem.„Nemačke institucije ponekad nemaju partnere i nedostaju im ljudi koji bi im bili spona za bolje upoznavanje društva koje ovde živi. Ono što se da primetiti jeste i da nemačko društvo još nije definitivno prihvatilo nas migrante kao svoj sastavni deo. Naš cilj je da pokažemo da smo mi ti koji perfektno govore nemački, koji dobro razumeju ovo društvo, žele da se integrišu i daju svoj doprinos za poboljšanje ukupne situacije”, kaže Erdin Kadunić, političar poreklom iz Bosne i Hercegovine, zamenik predsednika u Uniji migranata CDU-a Severne Rajne Vestfalije.

Politička uloga migranata je izuzetno važna u današnjem nemačkom društvu u kome se od politike očekuje da usvoji odredbe i zakone usmerene ka ostvarivanju većih prava ove populacije, naglašava Samir Fetić, predsednik Saveta za integraciju u gradu Esenu i član stranke Zelenih, koji takođe ima korene iz BiH. “Za nas je bio važan iskorak kada su islamske organizacije imale pregovore sa Ministarstvom obrazovanja Severne Rajne Vestfalije. Nakon dva razgovora dalji tok pregovora je bio doveden u pitanje. Mi smo tu odigrali važnu ulogu i sa ministarkom obrazovanja iz stranke Zelenih i islamskim organizacijama uspeli smo da postignemo dogovor. Posle toga je došlo do uvođenja islamske veronauke u škole.”

Migranti moraju više da se angažuju 

Građani stranog porekla u politici su najaktivniji i najzastupljeniji na lokalnom nivou, gde je njihova uloga takođe važna. Međutim, na pokrajinskom i saveznom nivou je njihovo prisustvo takoreći neznatno, kaže u izjavi za DW Aleksandar Branimir Kerdić. "Ako posmatrate lokalne sredine, tu se najdalje došlo i to je  najdirektniji oblik angažmana. Tu se radi o kanalizacijskom otvoru, pločniku, drvetu, ulici i brzini kojom će automobili po toj ulici voziti. Građani su tu direktno uključeni i tu je angažman stranaca najveći“, kaže Kerdić.

Der Vorsitzende CDU von Nordrhein-Westfalen, Armin Laschet, hält am 13.02.2013 in Lennestadt-Kirchveischede (Nordrhein-Westfalen) beim politischen Aschermittwoch der CDU Nordrhein-Westfalen ein Titeblatt der Taz zum Thema Papstrücktritt in der Hand. Foto: Henning Kaiser/dpa +++(c) dpa - Bildfunk+++

Armin Lašet

Za Armina Lašeta je jako važan i veći angažman migranata u političkim partijama, jer se unutar tih organizacija i pre sticanja državljanstva može ostvariti napredak i izbor na mesta i funkcije u stranačkim telima. „Postoje migranti koji su aktivni u svojim zajednicama, kao što su određeni socijalni projekti i verske organizacije, ali u političkim partijama je to, prema mojoj proceni, još premalo. Tu migranti mogu da koriste svoja građanska prava i priliku da promene nešto i da se čuje i njihov glas. Mislim da su sve stranke na nivou nemačkog parlamenta (Bundestaga) ali i na nivou gradova, spremne za nove političare-migrante. Tu obe strane moraju više da urade. Još više migranata treba da pristupi strankama, ali i one moraju više da budu otvorene za migrante i da im pruže šansu“, ističe Lašet.

Zakon, koji je usvojen 2000. na inicijativu SPD i Zelenih, a po kome deca rođena u Nemačkoj automatski stiču pravo na državljanstvo, sigurno će, ističe Fetić, znatno uticati na dodatno otvaranje nemačkih stranaka za migrante. Naime, već 2016. godine će ta deca u nekim pokrajinama imati pravo glasa na lokalnim, a dve godine kasnije i na izborima na državnom nivou. Tada se očekuje da će stranke na osnovu kandidata sa migrantskim poreklom nastojati da dobiju njihove glasove.

Autor: Faruk Šabanović

Odg. urednica: Ivana Ivanović