1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Metropole kojim "prete" zemljotresi

Trenutno se strahuje od toga da bi vetar mogao doneti radioaktivne čestice do područja Tokija u kome živi 35 miliona ljudi. Međutim, na njih vreba jooš veća opasnost ispod zemlje – potencijalno katastrofalan zemljotres.

Caption Ein Monitorschreiber, der in starken Ausschlägen die Erschütterungen eines Erdbebens in den Morgenstunden zeigt, fotografiert am 22.7.2002 in der Erdbebenstation der Universität Köln in Bensberg im Bergischen Land. In den Morgenstunden hatte in weiten Teilen Nordrhein-Westfalens und in den benachbarten Niederlanden die Erde gebebt.

Symbolbild Seismograph Erbeben

Na osnovu analiza Zemljine kore i podataka o ranijim zemljotresima geofizičari sa priličnom sigurnošću procenjuju ta će područje Tokija tokom sledećih decenija zadesiti razoran zemljotres. Razlog je u napetosti koja raste ispred obale Japana – u podvodnoj pukotini Filipinska i Pacifička ploča ulaze ispod Evroazijske ploče i pri tom zapinju jedna o drugu.

Pre 88 godina u zemljotresu snage 7,9 stepeni u području Tokija poginulo je 140.000 ljudi. Otada vlada mir – preteći mir jer nastaje nova zategnutost, tako da neki stručnjaci o Tokiju govore kao o „gradu koji čeka da umre“.

Opasni rubovi kontinentalnih ploča

Japan Erbeben Tsunami Trümmer Verwüstung

Japan

Međutim, Japan je samo jedna od zemalja koje se „tresu“. Do zemljotresa, teorijski, može da dođe na svakom mestu u svetu, ali su oni mnogo češći na rubovima kontinentalnih ploča. Više od 95 odsto zemljotresa dešava se duž tihookeanskog „vatrenog pojasa“, u regionima u kojima se Australijska, Indijska, Arapska i Afrička ploča podvlače pod severniju Evroazijsku ploču. Takođe, posebno je trusno područje od Kine, preko Nepala, Irana do Turske i jugoistočne Evrope.

Mnogi od tih delova sveta gusto su naseljeni, naselja su često na obalama i ugrožena su od eventualnog cunamija. Prvo u industrijski razvijenim, a zatim sve više i u zemljama ubrzanog razvoja nastajali su veliki gradovi, često megagradovi.

Među tim gradovima, prema procenama geofizičara, najugroženiji je glavni grad Nepala Katmandu koji ima „samo“ milion stanovnika. Izuzetno su ugroženi i Delhi, Mumbaji, Manila, Islamabad, Teheran, Džakarta, Bandung, Karači, Istanbul, Izmir, Bogota, Meksiko Siti, Gvatemala Siti, San Salvador, Kito i Lima. U industrijski razvijenim zemljama pored Tokija posebno je ugrožen Los Anđeles.

Nema preciznih prognoza

L'Aquila Erbeben

Italija

Opasnost je poznata, ali tačno kada i gde bi moglo doći do razornog zemljotresa je neizvesno i ne može se predvideti. Kada je reč o visokorazvijenim zemljama stručnjaci polaze od toga da bi razorni zemljotres mogao izazvati ogromnu materijalnu štetu. Bile bi oštećene ili uništene skupe stambene i poslovne zgrade i industrijska postrojenja. Tačnih procena nema, ali se, recimo, u slučaju razornog zemljotresa u Tokiju računa na štetu koja bi mogla dostići tri hiljade milijardi dolara, plus kolateralna šteta u svetskoj privredi. Međutim, broj ljudskih žrtava ne bi morao biti veliki, jer se u razvijenim zemljama vodi računa o opasnosti od potresa i primenjuju se visoki standardi u izgradnji.

S druge strane, u zemljama ubraznog razvoja materijalna šteta ne bi bila tako velika, ali se računa da bi moglo biti daleko više žrtava – upravo zbog tih standarda u građevinarstvu.

Ugroženost i rizik

Kakve će biti posledice zemljotresa zavisi pre svega od njegove magnitude, tj, ukupne količine oslobođene energije. Kako se u izradi skale koriste logaritmi zemljotres magnitude 6 znači deset puta jače ljuljanje tla i za više od trideset puta veću oslobođenu energiju nego u slučaju zemljotresa magnitude 5.

Određenu ulogu kod stepena razaranja ima i udaljenost epicentra, dubina žarišta, struktura tla između epicentra i površine. Najzad, nije bez značaja ni način izgradnje – da li su zgrade od skupih materijala, koliko su visoke, da li je njihova konstrukcija kruta ili fleksibilna?

Najzad, geofizičari prave razliku između stepena rizika i ugroženosti – neko područje u pustinji može biti veoma ugroženo, ali je rizik ravan nuli, jer tamo nema ničeg osim peska.

ddp/rtre/ap/nb/ijl

DW.COM