Mesto pod suncem za siromašnu decu
8. maj 2018.
Svi odmah shvate da je ovaj desetogodišnji riječki dečak – za ovu priliku nazvaćemo ga Lucijan – posebno nadaren. On je „tehnički tip“. Brzo rešava matematičke zadatke, što su odmah primetili njegovi učitelji i instruktori. Kada je nedavno sa svojim vršnjacima bio u poseti riječkoj Laboratoriji za precizno inženjerstvo i tehnologiju mikro i nano sistema u kojoj se nalazi i 3D-štampač, Lucijan je svojim zaključcima zapanjio tamošnje naučnike.
- pročitajte još: Siromaštvo se nasleđuje
Međutim, Lucijanova situacija kod kuće „ne može biti gora“, zbog čega je emocionalno zakinut, što ga onda i intelektualno blokira i onemogućava u ispoljavanju talenata. Nije da Lucijanovi roditelji ne žele da pomognu svom detetu, ali su siromašni i onemogućeni. Iza njih su takođe teške porodične priče. I da nije programa riječkog Centra za kulturu dijaloga „Moje mesto pod suncem“, kojem je svrha upravo da pomognu deci iz siromašnih i ugroženih porodica, Lucijanov talenat i sposobnosti najverovatnije bi ostali neprepoznati.
Tako Lucijanovu situaciju opisuje Sandra Grozdanov iz Centra za kulturu dijaloga (CKD). Zahvaljujući stipendiji koju je dobio uz pomoć CKD i fondacije „Solidarna“, Lucijan tri puta nedeljno odlazi kod psihologa i logopeda, koji mu pomažu da se lakše nosi s problemima. Dobivaće i 50 kuna mesečno za školske potrebe i izlete.
Siromaštvo pogađa i decu
Lucijan je samo jedno od ukupno četrdesetoro riječke dece osnovnoškolskog uzrasta koja pohađaju program „Moje mesto pod suncem“. A svako dete je priča za sebe. Pomažu im volonteri CKD, koji svakodnevno rade s decom organizujući im razne aktivnosti, koje su poučne i – besplatne. Kako nam objašnjava Sandra Grozdanov, u današnje vreme deci se nude brojne vannastavne aktivnosti, ali skoro sve se plaća: od dodatnih časova, do sportskih aktivnosti i izleta. A to onda, naravno, potdsiče socijalno raslojavanje među decom, s obzirom na to da deca iz siromašnih porodica takav „luksuz“ sebi ne mogu da priušte.
Siromaštvo ne pogađa samo odrasle, već i najmlađe. Obroci iz narodne kuhinje nisu samo način preživljavanja siromašnih odraslih, već i njihove dece. Svako peto dete u Hrvatskoj živi ispod granice siromaštva. Prema jednom istraživanju, dodaje aktivistkinja, u Hrvatskoj deca koja dolaze iz niže srednje klase sedam puta teže završavaju fakultet od svojih vršnjaka iz više srednje klase.
Brojnoj deci njihovi roditelji ne mogu da obezbede sve ono što je drugima neupitno. Kada je reč o siromaštvu, Rijeka je još uvek relativno bogat grad i zato je možda u boljoj situaciji od nekih drugih sredina, pogotovo u Slavoniji. Ali i u Rijeci, oko dve hiljade ljudi živi u siromaštvu, a među njima je i oko 500 dece.
- pročitajte još: Bogata zemlja - siromašna deca
U Rijeci je prije nekoliko godina pokrenuta kampanja „Oslobodimo doniranje hrane PDV-a“, a već nekoliko godina uspešno deluje i socijalna samoposluga, i to kao prva takva ustanova u Hrvatskoj. Međutim, naša sagovornica smatra da nije dovoljno to što ljudi možda više nisu gladni. Cilj je pomoći siromašnima kako bi oni izašli iz začaranog kruga siromaštva i besperspektivnosti. Cilj je njihovo ponovno uključivanje u društvo.
Neka deca nikad nisu bila u bioskopu
Riječke aktivistkinje i aktivisti Mladena Tadej, Sandra Grozdanov i njen suprug Zoran Grozdanov, brzo su shvatili da neće moći mnogo da urade kada je reč o roditeljima, ali možda hoće ako se radi o deci. Zato su se pre tri godine korisnicima riječke socijalne samoposluge obratili s pitanjem da li su zainteresovani da njihova deca pohađaju program koji će deci pokušati da nadoknade bar deo onog za šta su inače uskraćena. „Morate znati da siromaštvo rezultira socijalnom isključenošću dece, što na njih ostavlja dalekosežne posledice. Njihov svet je zatvoren i oni ne znaju za nešto drugo. Takva deca često nisu bila u bioskopu ili pozorištu, ona su isključena i izolovana, a ovo ume da im bude prvi susret s drugačijim svetom i njihova prva socijalna mreža van porodice i škole“, objašnjava čelnica CKD, koja pritom ne zaboravlja ni roditelje, za koje je pokrenuta radionica s ciljem da se ojačaju vaspitni kapaciteti roditelja.
Prema njenim rečima, cilj programa „Moje mesto pod suncem“ jeste da se deci pruži sve ono što bi trebalo da im pruži društvo, budući da to ne mogu da im pruže roditelji. „Želimo da postignemo da deca uspevaju na osnovu svog talenta i sposobnosti, a ne da ih određuju ograničene socijalne mogućnosti“, objašnjava Sandra Grozdanov. Ovaj program tako pokušava da radi na prevenciji transgeneracijskog prenos siromaštva i socijalno ugroženoj deci pruži priliku za razvoj, uvažavajući njihovu individualnost i potrebe. Cilj je podstaći radoznalost i učenje kod dece, ali i vratiti deci samopouzdanje i poverenje u društvo.
- pročitajte još: Kratkovida socijalna politika
Kako program izgleda u praksi? Svako dete dobija mapu s glavnim informacijama i interesom deteta, kao i procenom šta bi detetu bilo potrebno. U sklopu programa deluje osam radionica – matematika, pomoć u učenju, rad s logopedom, kreativna radionica, informatika i gluma, kulinarska radionica, ples i šivenje. Volonter prati dete tokom čitave godine, a organizuje se i individualni psihološki rad s decom. Rezultati i pomaci kod dece su vidljivi, iako Sandra Grozdanov uvek očekuje više.
Čak 40 vrednih volontera
Volonteri su posebna priča u ovom programu. Deca ih obožavaju i zbog njih vole da dolaze na riječku Brajdu, gde se nalaze prostorije udruženja. Bez volontera, zapravo, sve ovo ne bi bilo moguće. Osim volontera, u programu su, pored Sandre Grozdanov, još samo socijalna pedagoškinja Ana Karakaš i Ema Murić, koja piše projekte, dok Zoran Grozdanov pomaže kao volonter i spoljni saradnik.
Radi se o čak 40 volontera raznih struka, koji vredno rade s decom nakon redovnih supervizija i edukacija. Vode se dnevnici rada s decom, a radi se i evaluacija za svako dete. Zahvaljujući posebnoj aplikaciji koju je za program razvio jedan informatičar-volonter, moguće je tokom čitave godine pratiti razvoj deteta – gde je napredovalo, a gde zaostajalo.
Program „Moje mesto pod suncem“ finansiraju fondacija „Hrvatska za decu“, Grad Rijeka, Primorsko-goranska županija, „Uniqa“, „Aci marina u Ičićima“, a ovih dana će se prijaviti i na konkurs Evropskog socijalnog fonda. Ima i privatnih donatora. „Kada se radi o problematici siromašne dece, Centar za socijalno staranje nema dovoljno kapaciteta, zbog čega ne može adekvatno da se bavi tim problemom. Stručnjaci vide rešenje upravo u civilnom sektoru, koji ima najviše mogućnosti za inovacije na tom području. No najveći problem s civilnim sektorom jeste njegova finansijska nesigurnost. Već treću godinu provodimo ovaj program, ali u slučaju da izgubimo finansiranje, sve ovo će nestati, a deca će ponovno završiti na ulici. O tome bi trebalo na vreme razmišljati“, upozorava na kraju Sandra Grozdanov.