1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Mesožderi su krivi za sve

Zaštitnici okoline našli su novog krivca za porast ugljen dioksida u atmosferi: svi mi koji više volimo odrezak od šargarepe. Jer ako se sve sabere, konzumiranje mesa prouzrokuje daleko veću emisiju CO2 od vožnje autom.

„Ako svi mi u Nemačkoj prestanemo da jedemo meso samo jedan dan u nedelji, time bi mogli da uštedimo devet miliona tona ugljen dioksida. Ako to preračunamo u emisiju CO2 koju ispuštaju automobili, to bi bilo isto kao da bi svi mi vozili 75 milijardi kilometara godišnje manje kako bi postigli isti efekat.“ To je objavila Tanja Dreger de Teran, poverenica za zaštitu klime i ishranu organizacije za zaštitu okoline „World Wide Fund“.

Tanja Dreger de Teran zalaže se da svi prestanemo da jednom meso bar jednom nedeljno

Tanja Dreger de Teran zalaže se da svi prestanemo da jednom meso bar jednom nedeljno

Treba sabrati baš sve

Iako nam nisu poznate prehrambene navike Tanje Dreger de Teran, za nju se već samo jedna porcija svinjskog pečenja graniči sa katastrofom: „Uticaj na okolinu jedne porcije pečenja iznosi oko 2.000 grama ugljen dioksida, dok jedan (štedljivi) automobil proizvodi 120 grama po kilometru. To znači da je porcija pečenja isto kao oko 20 kilometara vožnje automobilom.“

U studiji „Klimatska promena na tanjiru“, naučni saradnici organizacije WWF ukazuju da nije samo problem ugljen dioksid koji je izdisala svinja, govedo ili neka druga životinja koja je završila na našoj trpezi, nego ukupan „efekat na okolinu“ koji je prouzrokovao njen uzgoj, ishrana, transport i, na kraju, priprema jela koje ćemo pojesti. Tu zatim spada i krčenje prašuma kako bi se tamo posadila stočna hrana – koja će onda biti izvezena i u Nemačku.

S procenama organizacije WWF slažu se i druge humanitarne i organizacije za zaštitu okoline, poput Štiga Tancmana iz evangelističke organizacije „Hleb za svet“ (Brot für die Welt). On upozorava da sve veća potrošnja mesa traži sve više obradive zemlje za ishranu životinja i da je samo za stočnu hranu koju Nemačka uvozi potrebno dva miliona hektara oranica u zemljama porekla, čemu treba dodati i sve intenzivniju upotrebu veštačkog đubriva herbicida.

Uticaj na okolinu jedne porcije pečenja iznosi oko 2.000 grama CO2

Uticaj na okolinu jedne porcije pečenja iznosi oko 2.000 grama CO2

Zaštita okoline i – našeg novčanika

Tancman ukazuje i na još jedan razlog zbog kojeg bi država i obrazovne institucije trebalo da zagovaraju manju potrošnju mesa, a to je zdravlje građana. On ukazuje da velik deo oboljenja kardio-vaskularnog sistema počiva na preteranom konzumiranju mesa i životinjskih masti. On optužuje i mesnu industriju koja sprečava takve obrazovne akcije, jer joj je stalo da potrošnja mesa ostane visoka.

Ipak, osim što okrivljuje „mesoždere“ među nama, Tanja Dreger de Teran ukazuje i na još jedan, možda ipak jednostavniji način velikog smanjivanja emisije ugljen dioksida: kupovati samo onoliko hrane koliko ćemo zaista i da potrošimo. Svake godine Nemci bacaju prave planine prehrambenih proizvoda svih vrsta, što znači da se u smeću nađe uzročnik oko 800 kilograma ugljen dioksida po osobi svake godine. Osim što je to značajno za zaštitu okoline, to znači i zaštitu našeg novčanika: WWF procenjuje da svaka nemačka četvoročlana porodica godišnje u đubre baci hrane u vrednosti od oko 1.200 evra.

Autori: Martin Koh / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković