Merkel: Sramno je porediti Krim sa Kosovom | Evropa | DW | 13.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Merkel: Sramno je porediti Krim sa Kosovom

Nemačka kancelarka Angela Merkel, prebacuje Rusiji "odgovornost za ugrožavanje međunarodne stabilnosti". Govoreći u Bundestagu, ona je poručila da je rusko poređenje Krima sa Kosovo „sramotno“.

„U periodu velikih neizvesnosti u Ukrajini, Rusija se nije pokazala kao partner za održavanje stabilnosti, iako je istorijski, kulturno i privredno tesno povezana svojim susedom, već koristi njegove slabosti“, izjavila je Angela Merkel, obraćajući se poslanicima nemačkog parlamenta.

Zakon jačeg naspram vladavine prava, jednostrani geopolitički interesi umesto razumevanja i saradnje, dodala je nemačka kancelarka. Rusija je narušila državno jedinstvo Ukrajine. Njen teritorijalni integritet ne sme biti doveden u pitanje, kao ni u slučaju Gruzije i Moldavije. Angela Merkel je optužila Rusiju za „jasno kršenje međunarodnog prava“. Ona je pored ostalog istakla se kriza na Kirmu ne može rešiti vojnim sredstvima. „Vojna intervencija za nas nije opcija.“

Predsednica nemačke vlade osvrnula se i na poređenje prilika na Krimu za nekadašnjom srpskom pokrajinom Kosovo, rekavši da je ono „sramotno“. Nekadašnja situacija na Kosovu, ne može se porediti sa aktuelnom situacijom na Krimu, uverena je Angela Merkel.

Potraga za „političko-diplomatskim izlazom“

Ona poziva Moskvu da odustane od svojih namera na Krimu. Konflikti u Evropi se ne mogu rešavati kao u 19. i 20. veku, „već samo sredstvima i principima našeg vremena“. U ovom trenutku je najvažnije da se pronađe „političko-diplomatski izlaz iz krize“, mišljenja je kancelarka Merkel. Potrebna je međunarodna posmatračka misija, i angažovanje Kontakt grupe, koja bi između ostalog omogućila razgovore vlada u Kijevu i Moskvi. Šefica nemačke vlade se založila i za privrednu pomoć Ukrajini i dodala, kako politika EU prema Ukrajini, nije ni usmerena ni prema kome, i da od nje i Rusija može da profitira.

Ukoliko se Moskva „ne vrati poštovanju prava i zajedničkom prevladavanju krize“, Rusija će platiti visoku političku i privrednu cenu. Pored prekida razgovora o bezviznom režimu, moguće su blokade brojnih računa, zabrane putovanja i otkazivanje samita EU-Rusija. Ukoliko se eskalacija nastavi, moguće su i dodatne ekonomske sankcije, poručila je Merkelova. „Niko to ne želi, ali mi smo na to spremni i tome smo odlučni, ukoliko takve mere budu bile neizbežne“, rekla je kancelarka.

Levica nema razumevanja za stav vlade

Šef nemačke Levice, Gregor Gizi, kritikuje stav nemačke savezne vlade, koja pruža podršku desničarskim snagama u Kijevu. Gizi tvrdi kako u novoj ukrajinskoj vladi ima „fašista“. Podseća, kako su SAD, EU i nemačka vlada prelaznu vladu u Kijevu odmah priznali. „U najmanju ruku je vlada u Berlinu morala da povuče crtu, ako ni zbog čega drugog, onda zbog naše istorije“, rekao je Gizi i podsetio kako su u Ukrajini, Jevreji i pristalice levice na meti napada. On je kritikovao i predsednika Rusije, Vladimira Putina, tvrdeći kako su njegovo razmišljanje i mere koje sprovodi, pogrešni.

Katrin Gering-Ekart, šefica poslaničke grupe Zelenih, smatra da šef nemačke levice ne bi smeo da se ponaša kao da su desničarske snage te koje kontrolišu ukrajinsku vladu. To nema nikakve veze sa demokratskim idejama, tvrde Zeleni. Ukrajinskoj demokratije bi time bio zadat težak udarac.

Intenzivni diplomatski susreti

Kriza na Krimu je i centralna tema susreta sa češkim premijerom Bohuslavom Sobotkom, najavljenim nakon izlaganja kancelarke Merkel u Bundestagu. Istovremeno, o prilikama u Ukrajini zaseda i Evropski parlament u Strazburu. Očekuje se da će evropski poslanici tim povodom usvojiti odgovarajuću rezoluciju. Prema nezvaničnim ocenama, evropski parlamentarci bi trebalo da osude ruske aktivnosti na Krimu, i vlade u Kijevu i Moskvi da pozove na direktne razgovore.

U Budimpešti zaseda Višegradska grupa i šefovi diplomatija Poljske, Češke, Mađarske i Slovačke, a tom susretu prisustvuje i nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer. O Ukrajini i Krimu, večeras će biti reči i u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Za nedelju je na Krimu najavljeno održavanje referenduma o pripajanju Ruskoj federaciji.

Autor: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković