1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Merkel ne želi da „trenira strogoću“

Mario Monti je nemačkoj kancelarki, kako sam kaže, objasnio u kakvom je raspoloženju italijanska duša. Angela Merkel tvrdi da ne želi da „trenira strogoću“.

Angela Merkel i Mario Monti u Berlinu

Angela Merkel i Mario Monti u Berlinu

„Nismo se svađali, već smo jednostavno imali o mnogo toga da razgovaramo“ – tako se nemačka kancelarka izvinila mnogobrojnim novinarima koji su čekali gotovo sat vremena da se ona, zajedno sa italijanskim premijerom, pojavi pred mikrofonom. Na zajedničkom ručku Angela Merkel i Mario Monti su razgovarali o daljim koracima u borbi sa dužničkom krizom.

Italija je jedna od više evropskih zemalja koje se nalaze u ozbiljnim nedaćama. Treća po snazi privreda evro-zone ima najveće dugove – posle Grčke. No, Mario Monti, tek dva meseca na funkciji premijera, pokazuje odlučnost. Pored strukturnih reformi, on je doneo i paket mera štednje u okviru koga bi Italijani trebalo da uštede 33 milijarde evra.

Monti traži priznanje

Do sada je organizovan veliki broj protesta u Italiji zbog mera štednje

Do sada je organizovan veliki broj protesta u Italiji zbog mera štednje

Važno je da su, kako je kancelarka rekla, „I brzina i supstanca tih mera nešto što će ojačati Italiju, što će poboljšati njene ekonomske perspektive, i mi smo sa velikim poštovanjem propratili način na oji su te mere sprovedene“. Merkelova je dodala da veruje da će rad italijanske vlade uroditi plodom.

Upravo tome se Monti i nadao. U Nemačku je došao uzdignuta čela. Ako Italijanima ne uspe da u doglednom vremenu postignu neki opipljivi uspeh, i u Italiji će nastati otpor prema Evropi, ali i prema Nemačkoj, koja važi kao predvodnik netolerantnog krila EU – i na kraju, i prema Evropskoj centralnoj banci, kao što je Monti upozorio u jednom intervjuu.

Monti razmišlja nemački

Premijer Italijanima zapravo namerava da propiše mnogo toga što je nemačku privredu do danas učinilo tako uspešnom. „Nemačka je već duže vreme dokaz da disciplina u javnim finansijama može da funkcioniše. Ona pokazuje da privreda koja počiva na principima tržišta nudi najbolje uslove za rast“, rekao je, i dodao da su Italijani shvatili - i to bolje nego što je pretpostavljao – koliko su važni disciplina i tržišni mehanizmi koji funkcionišu. Doduše, njemu je jasno da je potrebno određeno vreme dok reforme ne obezbede dovoljan rast i nova radna mesta.

Monti: Nemačka može da računa sa Italijom koja može da dâ svoj doprinos stabilnosti u Evropi!

Monti: Nemačka može da računa sa Italijom koja može da dâ svoj doprinos stabilnosti u Evropi!

Ali, to je vreme kojeg Italija – nema. U toku ove godine, državne obveznice u visini od 300 milijardi evra moraće da budu zamenjene novim kreditima. Na finansijskim tržištima nepoverenje je toliko da ulagači za te obveznice traže kamate od sedam procenata. To na duži rok ne može da izdrži nijedna država. „Nadam se da će na finansijskim tržištima kamatne stope biti redukovane. One su bile opravdane dok je vladalo nepoverenje naspram Italije. Ali, sada one više nisu legitimne, jer svi kažu da su naši napori ispravni“, naglasio je premijer.

Italija želi važniju ulogu u EU

Oni koji u Italiji vide veliki izvor rizika, moraju da hitno preispitaju svoje mišljenje, smatra Monti, koji tvrdi da njegova zemlja „i pored svih problema nije zarazna za evro-zonu“, kao i da niko ne treba da se plaši Italije. Naprotiv: „Nemačka može da računa sa Italijom koja može da dâ svoj doprinos stabilnosti u Evropi!“

Već nedeljama se primećuje da Italijani žele da se izvuku iz izolacije u koju ih je uvukao bivši premijer Silvio Berluskoni. Mario Monti, kome se, kada je reč o upravljanju kriznim menadžmentom u Evropi, nimalo ne dopada nemačko-francuska dominacija, sada pokušava sve kako bi postao treći član saveza Merkel-Sarkozi. Troje političara nameravaju da se sastanu 20. januara u Rimu, kako bi nastavili sa pripremama za vanredni samit EU planiran za sam kraj meseca.

Na tom samitu će se razgovarati pre svega o pooštravanju smernica za štednju u ugovorima Evropske unije. Angela Merkel kaže da se poodmaklo sa pripremama za donošenje novog fiskalnog paketa. „Tu mora još da se radi, ali dobri su izgledi da se već 30. januara na našem sledećem sastanku postigne veliki napredak, ili da paket čak bude donet“. Pored tzv. budžetske solidarnosti, na sledećem saastanku bi trebalo da se raspravlja i o načinima oživljavanja privrede.

Nova retorika

Umesto Merkozija sada Merkonti?

Umesto "Merkozija" sada "Merkonti"?

Veći privredni rast i više radnih mesta – to su izrazi koji su često mogli da se čuju još u ponedeljak, na sastanku Angele Merkel i Nikole Sarkozija. Politički krizni menadžment je doveo do saznanja da nije dovoljno samo drastično štedeti. Samo onaj čija privreda beleži rast – moći će i da otplati svoje dugove. Najkasnije posle protesta u Grčkoj postalo je jasno i da građani reaguju prilično alergično kada se od njih stalno zahtevaju štednja i disciplina.

Zato evropski političari pokušavaju da šire optimizam i razmišljaju pozitivno. U to spada i pokušaj da se uvođenjem poreza na finansijske transakcije zavede više reda na finansijska tržišta. Kancelarka Merkel je, doduše, stavila do znanja da taj porez neće biti brzo uveden. Mora i dalje da se razgovara o njegovom uvođenju na nivou Evropske unije, ali „o pitanju njegovog uvođenja samo u zemljama evro-zone nema saglasnosti i zato ni nemačka vlada ne može da zastupa tu poziciju.“

Autori: Sabine Kinkarc / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM