Merkel i Sarkozi više ne čekaju EU?

Neki nemački listovi izveštavaju o tzv. „tajnim pregovorima“ za novi evropski paket stabilnosti. Tako Merkel i Sarkozi više ne žele da čekaju na konsenzus svih država Evropske unije, već hoće najpre da zaključe ugovor sa državama unutar evro-zone spremnim na štednju, prenosi „Velt am zontag“. One bi trebalo da se povinuju jačim merama štednje i evropskoj kontroli njihovih nacionalnih budžeta.

Visoki zvaničnik nemačke vlade demantovao je za agenciju Rojters u nedelju (27.11.) takve pregovore, ali je ukazao na najavljenu saradnju tih zemalja na „nacrtu za ograničene promene ugovora kao neophodni politički odgovor na dužničku krizu“.

Uzor Šengen?

Kao uzor za tu ideju mogao bi da posluži Šengenski sporazum iz 1985. Tada su najpre vlade Nemačke, Francuske i zemalja Beneluksa dogovorile postepeno ukidanje graničnih kontrola. Danas Šengenski prostor seže od Gibraltara do Nordkapa (u Norveškoj), a na istoku do granice s Rusijom. Iza mogućih promena ugovora EU prema tom uzoru, krije se mišljenje da bi samo tako mogle biti pravno obezbeđena priželjkivana prava za mešanje u nacionalne budžete zemalja sa visokim deficitom.

Predsednik Bundesbanke Jens Vajdman smatra da jedan takav Sporazum o stabilnosti ima šanse. U principu je reč o verodostojnim programima konsolidacije i reformi i koracima ka fiskalnoj uniji, rekao je tokom vikenda Vajdman za list „Berliner cajtung“. Takva fiskalna unija je preduslov za zajedničke evropske državne obveznice. Do sada je Vajdman odbijao tzv. evroobveznice.

Istovremeno se striktno protivi da Evropska centralna banka (ECB) pojačano kupuje obveznice zemalja u krizi koje imaju evro. Vodeći ekonomista ECB Jirgen Štark izrazio je u jednom intervjuu za nedeljno izdanje „Frankfurter algemajne cajtunga“ zabrinutost o trenutnoj raspravi o budućoj ulozi ECB. „Otvoreno se diskutuje o proširenju naših zadataka. To ne samo da zadire u našu nezavisnost, već je i ugrožava“, rekao je Štark.

Mnogo posla za ministre finansija

U utorak (29.11.) najpre će se sastati ministri finansija zemalja evro-zone. Prema izveštajima, najpre će se govoriti o smernicama za jačanje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF). Poenta je da se preostalih 250 milijardi evra Fonda EFSF uveća pomoću pozajmljenog kapitala, koji bi trebalo da poraste do bilion evra. Takođe će ministri odobriti iduću tranšu kredita od osam milijardi evra za Grčku.

Autor: Henrik Böhme (mit rtr, dpa, dapd) / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković