Mediteranska unija

Nikola Sarkozi je prilično ozbiljan kada je reč o Mediteranskoj uniji. To nije ideja koja će pući poput balona, kao što su pukle mnoge njegove ideje. Odmah pošto je izabran za predsednika u maju 2007. Sarkozi je bio jasan.

„U sredozemlju će se o svemu odlučivati. Mora se prevazići mržnja, kako bi se obezbedio prostor za mir i civilizovan svet. Najzad je došao momenat kada će se izgraditi mediteranska unija. Ona će biti nit koja spaja Evropu i Afriku. Isto kao što smo pre 60 godina osnovali Evropsku uniju, tako ćemo osnovati i Mediteransku uniju.“

Trebalo bi da nastale jedna sudbonosna zajednica, koja obuhvata obale sredozemlja i koja će zavađene narode okupiti za jedan sto - Alžir i Maroko, Izrael i arapske države. Sve to pod vođstvom Francuske, veruje Sarkozi. Radi se o konkretnom projektu kojim su predviđeni izgradnja puteva, razvoj energetike i imigracione regulative.

„Ovde se sve odvija. Rat ili mir. Mi možemo od sredozemlja da napravimo najčistije more na svetu. Druga opcija jeste da ga žrtvujemo.“

Evropska unija Mediteranskoj ne veruje

U Evropi su skeptični oko Sarkozijevih planova, jer već postoji politika prema sredozemlju u okviru Evropske unije. Pre svega Nemačka ne želi da bude saterana u ćošak samo zbog toga što nema sredozemnu obalu. Zbog toga nemačka kancelarka Angela Merkel "dragom" Nikoli potkresuje krila u njegovom poletu.

„Smatram da je to zadatak svih Evropljana. Ne može biti da su neki zaduženi samo za sredozemlje, drugi za Ukrainu. Mi smo spremni da preuzmemo odgovornost, dragi Nikola.“

Projekat se sada zove „Unija za sredozemlje“, pri čemu je svih 27 zemalja članica aktivno. Na jugu i nisu preterano oduševljeni time. Sarkozijeve diplomate su više puta morale da putuju u Alžir, Egipat i Tursku kako bi molile predsednike tih država da dođu u nedelju na samit na kome će se i zvanično osnovati „Unija za sredozemlje“.