Mediteranska unija - šta je to?

Drugog dana zasedanja redovnog samita EU, koji je prvenstveno posvećen pitanjima unutarevropskog ekonomskog rasta i zapošljavanja, sprečavanju negativnih uticaja klimatskih promena i stabilizaciji finansijskog tržišta – nastavljena je i debata o, za sada maglovitom, francusko-nemačkom prijedlogu o stvaranju Mediteranske unije.

Na ponoćnoj konferenciji za novinare na kojoj je rezimiran učinak prvog dana samita, predsedavajući sastanka na vrhu EU, slovenački premijer, Janez Janša, o ovoj temi nije mogao, ili nije želeo, da kaže ništa više od načelnog stava o kojem će se, kako je rekao, tek raspravljati unutar unije i sa zemljama Sredozemlja.

"Sinoć smo samo informisani o zajedničkom francusko-nemačkom prijedlogu o Sredozenoj uniji koji je predstavljen, koliko ja razumem, u formi nadgradnje već postojećeg Barselonskog procesa. Inicijativu su lideri EU načelno podržali, ali je dogovoreno da konačne zaključke o ovoj temi Savet EU usvoji verovatno tokom drugog dana samita, iako bi i ti zaključci za sada mogli biti samo načelni", izjavio je Janša.

Slična ideja inicirana 1995.godine

Konfuziju oko ove ideje izaziva činjenica da je slična ideja EU u realizaciji još od 1995. godine, a poznata je kao Barselonski proces ili Evromediteransko partnerstvo, kojim je obuhvaćeno 12 zemalja južnog i istočnog Mediterana: Alžir, Maroko, Tunis, Egipat, Izrael, Jordan, Palestinska teritorija, Liban, Sirija, te Turska, Kipar i Malta.

Nakon dvadeset godina stalnog unapredjenja bilateralnih trgovinskih odnosa izmedju Evropske unije i partnerskih zemalja mediteranskog područja, na konferenciji ministara spoljnih poslova u Barceloni, 27. i 28. novembra 1995. godine dogovorena je "nova faza partnerstva" kojom su "proširene i produbljene veze bilateralnih, multilateralnih i regionalnih odnosa izmedju EU i parnerskih zemalja Sredozemlja", navedeno je uz ostalo u zakljčcima tadašnjeg samita Evropske unije.

Libija bila izuzeta do 2004.godine

Zbog poznatog zahladjenja odnosa izmedju Zapada i Libije, ova zemlja je tada bila izuzeta i sve do početka 2004. imala je status posmatrača. Nakon naglog zaokreta u spoljnoj politici ove zemlje prema Evropskoj uniji, libijski vođa, pukovnik Moamer El Gadafi, 27. februara iste godine obavestio je tadašnjeg predsednika Evropske komisije, Romana Prodija, da je Libija spremna na "momentalni početak rada u okviru Barselonskog procesa".

”Veliku podršku” francusko-nemačkoj inicijativi u četvrtak je dao i hrvatski premijer Ivo Sanader, iako za sada u sedištu Unije nikome, pa ni šefovima država i vlada dvadesetsedmorice, nije sasvim jasno da li se radi o ”nadgradnji Barselonskog pocesa ”, kako je izjavio slovenački premijer Janša, ili o potpuno novom projektu u koji bi bile uključene i eks-jugoslovenske zemlje koje imaju izlaz na Jadran.