1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Medijski rat" zbog slučaja Divjak

Medijska slika u BiH nakon hapšenja generala Armije BiH Jovana Divjaka znatno se promenila, a neki smatraju da je na nivou one iz 1991. godine. Mediji u RS i Federaciji BiH duboko su podeljeni oko ovog slučaja.

Jovan Divjak

Jovan Divjak

Slučaj «Doborovoljačka» i nedavno hapšenje Jovana Divjaka podelilo je možda i najviše do sada medije u BiH. Medijski rat danima se vodi o tome da li su Divjak i svih ostalih 18 lica sa poternice krivi ili ne, da li bi mu trebalo suditi u Srbiji ili u BiH… Mediji u RS u prvi plan stavljaju Divjakovu odgovornost za zločin u Dobrovoljačkoj dok se mediji iz Federacije BiH uglavnom stavljaju na stranu Divjaka ističući njegovu nevinost kao branioca Sarajeva.

To što se sada dešava u BiH podseća na filosofiju iz 1991. godine smatra profesor Slavo Kukić navodeći, ipak, da u celoj priči ne treba osuđivati samo medije: «Mediji su samo ogledalo društvene stvarnosti, a to znači da nam je društvena stvarnost gotovo identična onoj sa početka 90-ih».

Gotovo sve što se može pročitati ili čuti u medijima u BiH poslednjih dana sigurno odudara od profesionalne novinarske etike.

Mediji nemoćni da se odbrane

Upravo kroz slučaj Divjak i medije, pokazuje se ogledalo BiH društva i koliko su mediji nemoćni da se odbrane od političkih pritisaka, kaže predsednica Udruženja BH novinari, Milkica Milojević: «Ne bih rekla da liči na `91. godinu, ali to pokazuje da ono što je započeto `91. godine nije završeno».

Proteste in Berlin wegen der Verhaftung von Jovan Divjak Flash-Galerie

Profesor na Univerzitetu u Sarajevu Ugo Valisavljević kaže da javna mnjenja zavise od političkih snaga koji interpretiraju društvenu stvarnost u odnosu na mesto i ulogu u proteklom ratu. Zbog toga i pozicija koju je jedna ili druga strana imala u ratu određuje i pogled na ratni zločin i ulogu pojedinaca kao ratnih heroja ili zločinaca: «Praktično ratne strane nisu izbrisane. Rat poslije rata na najgori mogući način ogleda se u javnim mnenjima u pozicijama novinara i u partijskim politikama».

Zloupotreba medija kakva je bila polovinom 80-ih

Profesor na Fakultetu političkih nauka iz Sarajeva Šaćir Filandra smatra da medijska izveštavanja poslednjih dana u BiH nisu regresija na predratne ili posleratne godine. Ipak, osnovni razlog za ovakvu medijsku scenu je što društvo nije imalo ekonomski razvoj, što su mediji gubitkom ekonomske samostalnosti postali instrument političkih grupacija: «Ne isključuje se mogućnost zloupotrebe medija u nacionalno političke svrhe kakve smo imali od polovine 80-ih godina gdje su mediji bili značajan agens te opće nacionalne homogenizacije».

«Društvo nije uspjelo da se izvuče iz podjela i za održavanje takve psihologije potreban je politički uticaj», smatra sociolog Ivan Šijaković. U tom kontekstu, kaže Šijaković stalno se kreiraju novi događaji koji održavaju podele: «To je naravno potrebno i medijima jer naši mediji ne koriste servise u smislu informisanja građana i edukovanja već se održavaju na proizvodnji skandala, strahova i problema tako da im savršeno odgovara da manipulišu».

Nema prigovora na izveštavanje

Iako je jasno da je neprofesionalizam prisutan kada je reč o medijskom izveštavanju u slučaju Divjak, još nema nikakvih podataka o kršenju pravila izveštavanja.

U Regulatornoj agenciji za komunikacije (RAK) BiH potvrdili su za "Deutsche Welle" da do danas nisu imali nijedan prigovor koji bi se odnosio na izveštavanje o slučaju Jovana Divjaka.

Autor: Dragan Maksimović

Odg. urednik: J. Leon

DW.COM

  • Datum 13.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R8rg
  • Datum 13.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R8rg