1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Meša Selimović između Beograda i Sarajeva

Dva grada ovih dana slave 100 godina od rođenja velikog majstora pisane reči Meše Selimovića. Beograd i Sarajevo još se nisu složili oko toga čiji je pisac.

default

Plakat naučnog skupa u ANUBiH

Na putu do Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, prošla sam kroz veći deo Sarajeva. U izlozima knjižara, na počasnom mestu, nema knjiga Meše Selimovića na njegov 100-ti rođendan. U prvim redovima su Den Braun, Stefani Majer, Kader Abdolah i drugi. Ipak, u znak sećanja na velikog pisca, u Akademiji (ANUBiH) je održan naučni skup na kojem su svoje referate čitali ugledni slavisti iz zemlje i sveta, a u Muzeju književnosti, otvorena je prigodna izložba posvećena životu i delu Meše Selimovića.

Mehmed Mesa Selimovic 100 Jahrestag

Mešinih knjiga malo ili nimalo u izlozima knjižara

Govoreći o njegovom književnom opusu za govornicom Akademije, gradonačelnik Tuzle Jasmin Imamović rekao je da je delo velikog pisca nadraslo 20. vek, sa tendencijom da preraste i 21, bez obzira na to koliko će dela biti napisano. „Što ga više budemo poštovali, u nama će rasti samopoštovanje i utoliko će nas i drugi više poštovati“, rekao je Imamović.

Poznata sarajevska profesorka Hanifa Kapidžić-Osmanagić govorila je o svojoj fascinaciji romanom „Derviš i smrt“, od trenutka kad se pojavio, pa sve do danas. „Kao svedok i saučesnik svog vremena, Meša Selimović će dugo ostati vredan sagovornik našeg, kao i budućeg vremena. Svako vreme čitaće tu književnost na svoj način, a njene nesumnjive estetske vrednosti garancija su novih recepcija velikog književnika“, rekla je Hanifa Kapidžić-Osmanagić.

Bez izvinjenja Meši

Mehmed Mesa Selimovic 100 Jahrestag

Razočarani profesor Šefket Krcić iz Sandžaka

Nakon što je pročitano 12 referata, za reč se javio Šefket Krcić, predsednik Matice Bošnjaka Sandžaka i profesor na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru. Tražio je samo dva minuta da se obrati uvaženom skupu i kaže nekoliko rečenica kao svoje lično zapažanje.

Predsedavajući skupu, akademik Zdenko Lešić nije mu dao reč. Umesto toga, sve prisutne je pozvao za „švedski sto“, postavljen u auli Akademije. Nakon brzog premeštanja učesnika u aulu, u sali smo ostali samo nas dvoje.

„Šta ste hteli da kažete, profesore“, pitala sam gosta koji je, zbog naučnog skupa o Meši, potegnuo čak iz Sandžaka. „Smatram da je ovaj skup otvorio niz tema, međutim, to je školski pristup. Selimović zahteva jedan interdisciplinarni pristup, jedan univerzalni pristup, jer je to pisac poput Dostojevskog, Kafke, Kamija... Trebalo je odrediti njegovo mesto u balkanskoj i svetskoj hijerarhiji književne vrednosti. Nijedan od ovih govornika nije odredio Mešin odnos prema Bosni, ni Bosne prema njemu. Trebalo je da se oni danas javno izvinu za sve ono što je Selimović doživeo u Bosni, a kao što znate, doživeo je strašne stvari“, rekao je Krcić.

Mehmed Mesa Selimovic 100 Jahrestag

Referate su imali i Enver Kazaz, Ivan Majić i Davor Beganović

„Eto, ni vama ne dadoše reč“, kažem. „Da je moj profesor (Muhamed, op. aut.) Filipović, on bi meni dozvolio da govorim. Imam osećaj da je ove akademike birala policija. Prepali su se jer nisu znali o čemu ću ja da govorim“, kaže rezignirano i dodaje: „Pa, ne sme Meša da padne pred 'švedskim stolom'.“

A Meša je „pao“ pred „švedskim stolom“, gde uz miris ribe i majoneza nastavljam ovu priču o velikom piscu. „Zašto niste dali reč profesoru Krciću?“ pitam moderatora skupa, akademika Zdenka Lešića. „On kad bude to organizovao, neka to uradi, a ovo sam ja organizovao“, kaže akademik.

Stvarno, još od progona Meše Selimovića iz Akademije čiji je bio član, ništa se nije promenilo. Rigidna, fosilizovana svest je ostala. Molim akademika Lešića za kratak osvrt na skup posvećen piscu. „Ne mogu, nije mi pamet danas nešto dobra“, kaže akademik. Kome nije 'dobra pamet' ne predsedava nečim što je tako bitno za kulturu ove zemlje.

U nastavku:

„Tvrđava“ kao paradigma totalitarne države