1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Među vile il’ međ’ kukuruze?

Prošle godine je u Nemačku stigao najveći broj potražilaca azila, još od velikog talasa devedesetih kada je rat potresao bivšu Jugoslaviju i Ruandu. Izbeglice se danas smeštaju u sela, ali i luksuzne gradske četvrti.

Nebo i zemlja. Deset kilometara istočno od Dortmunda, tri kilometra od najbliže železničke stanice, nalazi se selo Vimbern, a u njemu dva automata za cigarete i teren za boćanje. Naspram slike pasivnog kraja stoji Harferštehude, elitna četvrt milionskog Hamburga, kojom dominiraju vile i dobro obrazovano građanstvo. Vimbern i Harferštehude povezuje jedna stvar – u oba mesta bi trebalo da se otvore novi domovi za došljake koji u Nemačkoj traže izbeglički status.

Teren za boćanje i izbeglice

früheres Krankenhaus wird zu Asylbewerberunterkunft / Vorstand Christian Meier

Kristijan Majer

Kada je Kristijan Majer sa komšijama 2012. osnovao udruženje „Selo Vimbern“ nije mogao ni da sluti čime će ovo udruženje najviše baviti. „Hteli smo da ljudima približimo istoriju našeg sela“, priča Majer za DW. A onda je lokalna vlast obavestila meštane da od napuštene bolnice na rubu Vimberna planira da napravi dom za tražioce azila. Došljaci bi ovde u prva tri meseca trebalo da prođu osnovni kurs nemačkog jezika i nauče najvažnije stvari o životu u Nemačkoj. Iz ugla vlasti je napuštena bolnica idealna – nepotrebna za raniju svrhu, dobro očuvana, a uz to se ne nalazi u centru naseljenog mesta.

Ali ništa nije tako jednostavno kako zvuči – Vimbern ima svega 830 stanovnika, a sada bi u bivšoj bolnici trebalo da bude smešteno čak 500 azilanata. Kristijan Majer mesecima informiše meštane, piše pisma političarima, od onih u lokalnoj vlasti sve do Ministarstva unutrašnjih poslova Severne Rajne-Vestfalije. Prenosi da se većina njegovih komšija protivi otvaranju izbegličkog doma. „Ne znam da li mesto od 830 meštana može da se nosi sa osnivanjem novog naselja u koje odjednom dolazi 500 ljudi“, priča Majer.

früheres Krankenhaus wird zu Asylbewerberunterkunft

Bolnica koja je sada dom za azilante

Majerova priča dosta liči na sve koje pričaju „zabrinuti građani“. U selu sada svako zna svakog, kada se dva puta godišnje održavaju seoski festivali i takmičenja u gađanju puškom, posle njih žene nesmetano odlaze kući same, priča on. A sada se meštani plaše kriminala. Nisu, nastavlja Majer, ksenofobični, ali gledaju oko sebe i vide da u mestima sa izbegličkim domovima lako dođe do sukoba. „Osim toga, u selu nema ničega, nikakvih radnji ili male bakalnice“, kaže on. Integrisati azilante u seosku zajednicu – to će teško ići jer će dom biti namenjen samo za prvih nekoliko sedmica boravka, posle čega se došljaci premeštaju u druge smeštaje.

„Nije baš pametno masovno smeštati izbeglice daleko od saobraćajnica i gradova“, smatra Ginter Burkhart, prvi čovek nemačke organizacije Pro Azil. Kroz Vimbern prolaze dve autobuske linije, jedna neredovno, na svaka dva sata, a druga samo dva puta dnevno. „Tako smešteni ljudi biće izolovani“, smatra Burkhart. Njegova organizacija se zalaže za što veću decentralizaciju smeštaja – što pre smestiti azilante u stanove, gde mogu da upoznaju komšije i delove grada u kojima žive. „Neophodno je da postoji normalan suživot izbeglica i meštana“, dodaje on.

Vile i izbeglice

Hamburg Flüchtlingsheim Anwältin Hendrikje Blandow-Schlegel

Hendrikje Blandov-Šlegel

Zdravom suživotu nada se i Hendrikje Blandov-Šlegel. Ova advokatica živi u luksuznoj hamburškoj četvrti Harferštehude. Tamo se upravo gradi skupa stambena četvrt gde će stanovi dostizati vrtoglave cene. Odmah pored je zgrada Komande rezervnog sastava vojske, koja je takođe prazna od kada je vojska u Nemačkoj profesionalna. Tu bi, piše hamburški Abendblat, trebalo da bude smešteno 250 izbeglica. „Kada ljudi izgube porodice, kuću i okućnicu, i uz životni rizik krenu u izbeglištvo, onda je naša obaveza da pomognemo“, kaže Blandov-Šlegel, koja je i u lokalnom ogranku socijaldemokrata.

Ona je osnovala građansku inicijativu koja bi trebalo da pomaže izbeglicama u privikavanju na hamburšku svakodnevicu. „Postojaće radne grupe koje će pomagati deci u učenju i sa domaćim zadacima, a starije podučavati jeziku“, nabraja ova advokatica. Planira i pozajmljivanje bicikala novim komšijama. Dobro je, kaže, što tu pored budućeg doma ima i jedan supermarket sa diskontnim cenama iako su okolo vile starih, bogatih građanskih porodica. „Mislim da je dobro što izbeglički centri ne nastaju samo u delovima grada koji su već opterećeni“, dodaje naša sagovornica.

Dok u Hamburgu sve deluje kao završen posao, u seocetu Vimbernu dom još stoji pod znakom pitanja i to ne samo zbog negodovanja meštana. U plafonskim pločama zgrade bolnice otkriveni su otrovni polihlorovani bifenili. Renoviranje je stopirano, čekaju se rezultati detaljnih ispitivanja.

Autorka: Karla Blajker / nr
Odg. urednica: Dijana Roščić