1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

"Masovna pop-muzika je veoma moćna"

Muzički konsenzus više ne postoji. Muzička scena podeljena je na nebrojene male podžanrove. Tu „dijagnozu“ daje Klaus Valter, novinar i voditelj kultne nemačke radio-emisije „Lopta je okrugla“.

Klaus Walter Journalist

Klaus Valter

Nemački radijski novinar i DJ Klaus Valter već decenijama se bavi fenomenom pop-kulture: „Mejnstrim kao takav više ne postoji; postoji jako puno podvrsta u okviru muzičke scene. Danas je moguće tražiti svoje muzičko postojanje, tako što se koncentrišete na jednu, posebnu vrstu muzike, kao što je 'dabstep' ili narodna muzika. I naravno svuda možete da se osećate manje ili više dobro.“

"Vudstok-atmosfera"

Ali, gde se u današnje vreme odigrava pop-kultura kao masovni fenomen? Postoji nekoliko bitnih muzičkih sajmova i festivala u Nemačkoj: „Popkom“ u Berlinu, svake godine predstavlja novitete i odražava muzičko tržište, dok festivali kao „Rok am ring“, „Sautsajd“ ili „Harikejn“ privlače stotine hiljada ljudi na koncerte na otvorenom, kako bi zajedno stvorili neku vrstu „Vudstok-atmosfere“. Ta atmosfera doduše više nema nikakve veze sa hipicima ili političkim protestima - za razliku od kraja šezdesetih:

Tausende Besucher des Musikfestivals Rock am Ring stehen am Freitag (05.06.2009) am Nürburgring vor der Hauptbühne. Den kühlen Temperaturen zum Trotz wollen auf der Rennstrecke in der Eifel bis zum Sonntag (07.06.2009) gut 80000 Besucher bei Deutschlands größtem Open-Air-Festival feiern. Rund 90 deutsche und internationale Bands werden das Publikum beschallen. Foto: Thomas Frey dpa/lrs (zu dpa/lrs 7280) +++(c) dpa - Bildfunk+++

"Rok am ring"

„Šta je danas politički ili buntovnički ili šta danas znači pružanje otpora? Negde sam pročitao da su određeni gestovi 'hrabri poput pocepanog džinsa'. Kako plasirati svoju muziku? Preko kog medija? Šta se može publici dati besplatno? To su danas politička pitanja. Upravo zato je danas teško praviti političku muziku ili imati politički odnos, kao što je to, možda, bio slučaj 1970. godine.“

Protestne pesme su odslužile svoje

Vijetnamski rat je, na primer, imao svoj „zvuk“, ali ga zato aktuelni, anti-nuklearni pokret nema. Još uvek je u opticaju oslanjanje na stare folk-hitove. Prvo nemačko osvajanje Evrovizije dogodilo se sa pesmom pacifističkog duha. Tadašnja pobednica Nikol sa pesmom „Malo mira“ ne može se uporediti sa prošlogodišnjom - Lenom Majer-Landrut koja peva o ljubavi. Privatne stvari sasvim sigurno nemaju nikakve veze sa politikom.

Saengerin Lena Meyer-Landrut laechelt am Freitag (18.02.11) in Koeln bei dem Finale des deutschen Vorentscheids zum Eurovision Song Contest (ESC) 2011 auf der Buehne neben Moderator Stefan Raab. Grand-Prix-Siegerin Lena Meyer-Landrut tritt mit dem Elektropopsong Taken by a stranger beim Eurovision Song Contest 2011 in Duesseldorf an. Beim Finale des diesjaehrigen Vorentscheids im Ersten bekam der Titel von den Fernsehzuschauern am Freitagabend am meisten Stimmen. (zu dapd-Text) Foto: Roberto Pfeil/dapd

Lena i Štefan Rab

Klaus Valter kaže: „Naša masovna pop-muzika veoma je moćna i konzistentna. To se posebno vidi u slučaju prošlogodišnjeg uspeha Lene Majer-Landrut. U tom slučaju se radi o moći medija i njihovom proizvodu, tj. o jednom moćnom medijskom preduzeću kao što je 'imperija Štefan Rab', koje lansira proizvod kao što je Lena i to sve zajedno je neverovatno uspešno. Na tome se odlično vidi, da je televizija i dalje veoma moćna.“

Progresivna struja i nemački klišei

Nemačka ima još „muzičke robe“ za izvoz. „Tokio hotel“ naprimer. Iako ih ozbiljna kritika ne uzima baš tako ozbiljno, u njihovom slučaju se, u najmanju ruku, može govoriti o novoj kulturi mladih, takozvanoj „emo“ kulturi. Emocionalni hardkor je, sa naglaskom na osećanjima i svetskim bolom, skoro postao masovna kultura među mladima. Sa androgenim izgledom „Tokio hotel“ predstavljaju progresivnu struju.

Za razliku od njih bend Ramštajn se koristi nemačkim klišeima. Tako to bar vidi pevač benda Slat, Kristijan Nojburger. „Može se reći da su poslednjih trideset godina uvek postojali nemački bendovi koji su postizali veliki uspeh na međunarodnoj sceni i koji su ekstremno i tipično nemački zvučali: Nena, 'Kraftverk', 'Ramštajn'. Svi oni zvuče neverovatno nemački, možda čak ponekad preterano nemački. A oni upravo to i hoće. Amerikanci dobijaju upravo ono što su naručili. Hteli su nemački - dobili su nemački .“

Old radio set, video still Altes Radiogerät Radioempfänger Rundfunk Radiosendung

Nekada je vodeći medij za nove trendove u dobroj muzici bio radio. Bilo je normalno da sa aparatom za snimanje čučite ispred radija i čekate omiljenu pesmu. Naravno da sa internetom takvo nešto nije više moguće ni zamisliti. Ako želite da slušate stare pesme Boba Dilana više nije neophodno da se vraćate u šezdesete godine.

Vreme muzičkih radio-talasa je završeno, ali dobra muzika ne treba da ostane u zapećku. Pluralizam je oduvek bio pozitivan, kaže Klaus Valter: "Nadam se samo da će se javni emiteri okrenuti u pravcu svojih kulturnih zadataka i na svojim programima zauzeti ozbiljniji odnos prema pop-muzici. Popularna kultura je masovna kultura i kultura sa kojom se bavimo svaki dan, hteli mi to ili ne. A ona želi da bude razmatrana, analizirana i shvaćena. To još nije slučaj.“

Autori: E. Gutenzon / Ž. Bašić-Savić

Odg. urednica: I. Ivanović

  • Datum 07.05.2011
  • Ključne reči kultura
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11BEe
  • Datum 07.05.2011
  • Ključne reči kultura
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11BEe