1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Masovna pobuna izgleda drugačije

Internet-izdanja nemačkih listova opširno pišu o jučerašnjim protestima protiv banaka, političara i kapitalizma. Pažnju i dalje privlači i finansijska kriza u Grčkoj

Bild von Kopien der Zeitungen in Deutschland, die vor 100 Jahren über die Revolution in China berichtet haben. Copyright: DW/Yuhan Zhu

Nemački listovi su najveći broj tekstova posvetili finansijskoj krizi

Špigel onlajn: „„Revolucija“- stajalo je na plakatima koje su demonstranti u subotu nosili u Frankfurtu, Londonu, i Njujorku. Stotine hiljada ljudi širom sveta izašlo je na ulice kako bi protestovali protiv banaka. Mnogi učesnici ponosno su govorili o „svetskom pokretu“. Globalno, to je bio verovatno najbolje izkordinisan protest novijeg doba, zahvaljujući internetu. Prostestovalo se u oko hiljudu gradova, u 80 zemalja.

Nije bio masovan pokret

Ali i pored duge liste gradova, to ipak nije bio masovan pokret…Bes naroda na ulicama se samo delimično manifestovao. Osim u Rimu, gde je protestovalo više od 100.000 ljudi i gde je bilo velikih nereda, obim protesta bio je relativno ograničen. U većini gradova, samo je nekoliko stotina ljudi negodovalo protiv sistema. Pozivu na protest, u Parizu se odazvalo samo 200 građana. Slično je bilo i u drugim gradovima: oko stotinu ljudi u Tokiju, 500 u Hong-Kongu, 1000 u Londonu. Masovna pobuna izgleda drugačije.

Zašto je tako malo ljudi bilo, ostaje da se spekuliše. Mogući razlozi su sveopšta apatija prosečnog čoveka ili strah od policajaca pod borbenom opremom. Ali može biti i da demontracije nisu bile jasno usmerene protiv „finasijskog sistema“. To je najveća mana protesta. Izgledalo je kao da je primarni cilj bio izbaciti bes. S obzirom na svakodnevne horor vesti o dužničkoj krizi, budi se osećaj da bi nešto trebalo da se desi, ali šta, niko ne zna tačno.“

Demonstranti u Frankfurtu i Minhenu imaju posao

Frankfurter algemajne cajtung: „Neizvesna budućnost je to što širi strah, jer sadašnjost uopšte ne izgleda tako loše. Nejednakost se proteklih godina u Nemačkoj nije toliko ekstremno razvila. Za razliku od Amerike, demonstranti u Frankfurtu i Minhenu imaju posao. Posla ima za toliko mnogo ljudi koliko od ujedinjenja nije bilo – prema Saveznom zavodu za statistiku, skoro isti je broj i onih sa neograničenim radnim ugovorima kao i 1999. godine. Ali Nemci stalno čitaju o tome da će privremeni ugovori postati uobičajeni, a već godinama ljudi sa prosečnim platama ne mogu sebi ništa da priušte, jer povećanje plate pojedu inflacija i porezi“.

Saniranje Grčke po uzoru na DDR

Švebiše cajtung (Lojtkirh): Insolventna Grčka mogla bi uskoro da bude sanirana po uzoru na DDR. Međunarodni finansijeri trenutno u Atini pregovaraju o mogućnosti da otkupe veći deo grčke državne imovine za 125 milijardi evra. Tom sumom, iscrpljena zemlja bila bi u stanju da otplati polovinu svojih kredita. Uz to, međunarodni stručnjaci bi trebalo da saniraju i prodaju firme koju su u državnom vlasništvu. To je uradila Savezna republika Nemačka sa DDR-om. Iako savezna kancelarka Angela Merkel upozorava da nadanja ne bi trebalo da budu velika, ona je zajedno sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem do kraja meseca najavila novi paket za spas evra i banaka. Novi spasilački plan mogao bi da bude jedna o polaznih tačaka.

Pripremio: Boris Rabrenović

Odg. urednik: Saša Bojić