Masovna nezaposlenost mladih i u Češkoj

Pavel Ber je već mnogo toga pokušao. Taj vitki 23-godišnjak završio je srednju trgovačku školu, smer železnički saobraćaj. Ali na železnici za njega nema posla. Onda se prekvalifikovao za varioca i našao posao. Ali to je trajalo samo jedan mesec. Onda je njegov poslodavac bankrotirao, a on je ostao na ulici. I tamo ostao. Već dve godine pokušava da pronađe posao, ali bez uspjeha: „Stalno dobijam odbijenice, to je deprimirajuće“, žali se Pavel.

U Češkoj su mnogi mislili da su pošteđeni pošasti nezaposlenosti kod mladih. Kvota iznosi oko 20 odsto i time je još ispod proseka u Evropskoj uniji i daleko od procenta u južnoj Evropi. Ali broj nezaposlenih Čeha mlađih od 25 godina neprestano raste – od početka krize se udvostručio.

Zato i Ministarstvo rada u Pragu već upozorava na „kritično stanje“, a Međunarodna organizacija rada (ILO) uvrstila je Češku među zemlje u kojima prete socijalni nemiri, između ostalog i zbog sve većeg broja mladih nezaposlenih.

Iz škole direktno na posao

Nakon pada socijalizma, na tržištu rada je dugo vremena izgledalo da su i češkim preduzećima potrebni „mladi mozgovi“ za nova vremena. „Diplomci su dugo bili traženi“, objašnjava Filip Pertold, stručnjak za tržište rada ekonomskog instituta IDEA. Otvarala su se nova radna mesta, naročito u sektoru novih tehnologija i pravnim savetovalištima.

Ali u poslednjih nekih pet godina ta vremena su prohujala. Kako se širila kriza po Evropi, tako su i češka preduzeća prestala da zapošljavaju nove saradnike. To je najteže pogodilo one koje su bili tek na početku svog života u radnom svetu: „Pritom, preduzeća uopšte nisu ni morala da budu u nekim nevoljama. Bilo je dovoljno da nisu više bila sigurna u to kako će biti u budućnosti“, objašnjava Pertold. A stroge mere štednje nedavno smenjene vlade desnog centra, tu nesigurnost su dodatno povećale.

Još pre pada vlade, donete su odluke o nekim merama protiv sve veće nezaposlenosti. U tu namenu otišla su i sredstva Evropske unije i uglavnom odgovaraju smernicama kakve su nedavno u Berlinu dogovorili ministri rada Evropske unije. Preduzećima koja otvaraju radno mesto za mlade može se osigurati finansijska podrška u iznosu do 900 evra mesečno.

Šta zapravo mladi nauče?

Istovremeno, teče i pilot-projekat koji bi trebalo da osigura bolju povezanost između škola i preduzeća. Jer i u Češkoj je problem to što je njihov školski sistem „iz Austro-Ugarske“, u kome mladi uče godine kada je održana neka bitka u srednjem veku, ali jedva da nauče šta će ih zaista čekati na radnom mestu. Na kraju, stvaraju mlade sa školskom spremom u zvanjima koja nikome nisu potrebna – kao kod trgovca u železničkom saobraćaju i varioca, Pavela Bera.

Povrh svega toga, Ber živi na severu Češke, području koje je ionako manje razvijeno i u kojem je još teže naći radno mesto. Pokrenut je projekat „Korak u karijeru“ (Krok Ke Kariéře) koji vodi Irena Blahoutova. Ona se žali da je u tom području naročito teško: „Iz škola dolazi mnoštvo mladih sa opštim obrazovanjem, ali preduzećima su potrebni radnici sa praktičnim iskustvom. A njih jedva da iko ima.“

Oko gradića Žateca prostiru se beskonačna polja hmelja, ali jedva da ima firme koja bi mladima ponudila posao. Zato Blahoutova za tamošnje mlade organizuje kurs kako bi ih i teorijom i praksom pripremila na zadatak da pronađu posao.

Kurs – opet po starom

Tako mladi uče kako će se predstaviti budućem poslodavcu, a tu je i kurs engleskog jezika bez kojeg se teško može pronaći posao. Posetili smo nastavu – koja se održava na „stari“ način: stroga učiteljica pred školskom tablom, a sadržaj onoga što uče teško da će ih daleko dovesti. Blahoutova ipak tvrdi: to je neophodno jer jedva da su nešto naučili u redovnoj školi. A i učiteljica tvrdi da je prvo potrebno da se „nabuba“ engleska gramatika kako bi moglo da se pređe na konverzaciju.

Taj čas nas doduše nije uverio da će to mladima osigurati posao, ali Blahoutova ipak ističe da je ove godine već troje polaznika kursa dobilo zaposlenje. Zapravo, tu se mladi pripremaju za kancelarijske poslove, ali su svi srećni ako se nađe bilo kakav posao za mlade.

Jedna od uspešnih polaznica kursa je Kamila Risova. Ima 24 godine i u jednoj zgradi oronule fasade na glavnom trgu u Dobromericema, sedi za računarom. Za jednu grafičku agenciju uređuje nalepnice i propagandni materijal za firme. I to je radno mesto subvencionirano sa 580 evra mesečno, ali ona je presrećna da je konačno našla bar nekakav posao.

Pet meseci je sedela kod kuće bez ikakvog posla i ne želi da se ponove ta vremena: „Moram da učim, ja sam sasvim na početku i ne verujem da treba da sedim kod kuće.“ Zato je i sigurna: čak i kada istekne period subvencije, njeno radno mesto će ostati. Ekonomska nerazvijenost severa Češke - na žalost takođe.

Autori: Martin Nejezchleba / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković