1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Marksov "Kapital" ponovo u modi

Finansijska kriza, sajam knjiga u Frankfurtu, glad u svetu, šta je pokazao rat na Kavkazu kada je u pitanju efikasnost ruske armije – neke su od tema komentara u današnjim nemačkim novinama.

default

Karl Marks ponovo u modi

List Frankfurter algemajne cajtung, uz veliku sliku kikirikija u ljusci i pod naslovom "Peanuts (kikiriki) za bankare“ na prvoj strani piše:

"(Nemački) ministar finansija misli sasvim ozbiljno: menadžeri u bankama koje su upućene na pomoć države mogu da zarade najviše pola miliona evra godišnje. Prema uobičajenim standardima u bankarstvu to nije čak ni peanuts. Za šefa Dojče banke, tada je to bio Koper, još 1994. godine godišnja plata od 50 miliona maraka (dakle, 26 miliona evra) bila je "sića“. I taj novac je primio iako je Dojče banka tada šakom i kapom davala kredite velikoj građevinskoj firmi Šnajder koja je bankrotirala“.

Buchcover Karl Marx Das Kapital Erstausgabe

Prvo izdanje "Kapitala"

A Noje Rur/Noje Rajn cajtung piše da je u finansijskoj krizi Marksov "Kapital“ postao traženo štivo. “Marks je ponovo u modi“ izjavio je listu predstavnik berlinske izdavačke kuće Karl Dic. Prodaja prvog toma najznačajnijeg Marksovog dela, "Kapitala“ utrostručila se – 2005. prodato je 500 primeraka, ove godine do sada 1.500. Izdavač procenjuje da će do kraja godine prodaja znatno porasti. Kupci su najčešće "iz mlađe akademske generacije koja je morala da shvati da se neoliberalna obećanja o sreći nisu ispunila“, kaže predstavnik berlinske izdavačke kuće.

Najzad, list Fajnenšel tajms Dojčland o akciji spasavanja nemačkih banaka piše:

"Nemoguće je prevideti paralelu sa SAD – tek što je vlada saopštila plan spasavanja u vrednosti od pola biliona evra, počelo je veliko natezanje. U SAD je Kongres pokušao da utiče na sadržaj paketa, u Nemačkoj to su savezne zemlje. Međutim, razlika je u tome što su američki poslanici želeli više parlamentarne kontrole nad trošenjem novca, što je legitimno, dok nemačke zemlje pre svega žele da što veći deo troškova prevale na federaciju. Jasno je da nijedan od premijera neće rizikovati da minira paket, jer bi posledice bile katastrofalne. Ali, kada na kraju svi i prihvate predlog ostaje činjenica da je ponašanje mnogih lokalnih kneževa bilo krajnje neodgovorno“.

Sivo koferče ne može da zameni knjigu

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Frankfurtu velike rasprave se vode o takozvanoj elektronskoj knjizi i tim povodom minhenski list Abendcajtung piše:

"Nad tržištem knjiga uporno lebdi predrasuda da je knjiga medijum u izumiranju i da budućnost, u najboljem slučaju, pripada elektronskoj, E- knjizi. Ako se ostavi po strani da prodaja elektronskih knjiga čini samo 0,1 odsto ukupne prodaje knjiga na američkom tržištu, kulturni pesimisti zaboravljaju imidž literature. Onaj ko kupuje knjigu želi da se razonodi, ili da nešto nauči, ili da pokaže da je čovek koji razmišlja. Sa sivim koferčetom u praznom regalu za knjige to bi bilo teško“.

Povodom Svetskog dana ishrane u komentaru lista Kelniše rundšau se, pored ostalog, kaže:

"Svetska finansijska kriza, rat u Gruziji, izbori u SAD – moćne i bogate zemlje sveta očigledno su ove godine imale preča posla nego da brinu o gladnima u svetu. Broj ugroženih ponovo je porastao za deset procenata i danas svaki sedmi stanovnik planete gladuje. Naravno, krivica nije samo do razvijenih – ratovi, građanski ratovi, nacionalni sukobi, autoritarna vlast, eksploatacija od strane domaće elite, klimatske promene otežavaju situaciju. Međutim, imamo samo jedan svet i on je sve tešnje povezan. Ukoliko problem gladi uskoro ne bude u značajnoj meri ublažen biće pogođene i bogate zemlje: zapljusnuće ih još veći talas izbeglica, zaoštriće se krize u osetljivim područjima i ubrzaće se uništavanje životne sredine. Sleganje ramenima više ne pomaže“.

Ruska armija pretnja samo za neposredne susede

Najzad, povodom rata na Kavkazu list Frankfurter algemajne cajtung piše:

"Ruski vrh slavio je rat u Gruziji kao veliki vojni uspeh. Zapadni analitičari došli su do drugačijeg zaključka: ruska armija pregazila je gruzijske snage masom, ali su se pokazale slabosti i u operativnom rukovođenju, i u opremi.

Moskva se koncentriše na one sektore na kojima želi da ostane ravnopravna sa SAD – na nuklearno oružje i rakete – nosače. Konvencionalne snage su ostale pastorče, njihovo reformisanje u vojsku u kojoj bi bilo više profesionalnih vojnika i vojnika po ugovoru sporo napreduje. Sada se ponovo najavljuje drastično smanjivanje broja generala – ima ih hiljadu sto – i oficira – 335 hiljada, gotovo trećina armije. To će malo promeniti na činjenici da ruska armija ostaje pretnja samo za neposredno susedstvo“.

  • Datum 15.10.2008
  • Autor pripremio Nenad Briski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FZZk
  • Datum 15.10.2008
  • Autor pripremio Nenad Briski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FZZk