Marks ponovo popularan

Na spisku su bili Platon, Sokrat, Aristotel, Kant, Niče, Toma Akvinski...ali ne i Hegel. Od svih njih, ubedljivo najviše glasova, 28 odsto, dobio je tvorac teorija o komunizmu Karl Marks.Jedna od Marksovih teza je bila da filozofi pokušavaju da tumače svet oko sebe, a suština je u tome da se taj svet promeni.

Do pokušaj menjanja sveta, na osnovu Marksovih teorija, došlo je bivšim komunističkim zemljama, čiji su gradjani u praksi iskusili kako –u interpretaciji njihovih rukovodstava - izgleda primena Marskovih ideja o proleterskoj revoluciji, klasnoj borbi i stvaranju društvene i ekonomske utopije u kojoj bi sva sredstva proizvodnje bila u rukama države.

Britanci, medjutim, Marksa posmatraju iz drugačijeg ugla. Njegovu nominaciju podržao je i novinar i autor biografije Karla Marksa, Fransis Vin.

Na pitanje da li ga je iznenadilo to što je Marks odneo tako

ubedljivu pobedu, Vin je za BBC rekao:

"Pomalo sam iznenadjen, ali ne koliko bih bio pre 10 ili 15 godina.Ranih devedesetih, posle pada Berlinskog zida, kao da se podrazumevalo da je i Karl Marks ostao zatrpan pod ruševinama, da bi ga trebalo zaboraviti zajedno sa njegovim idejama i knjigama. Ali poslednjih desetak godina primetio sam da se Marks polako vraća. Mislim da je ovo moderno doba pravi trenutak da ponovo razmislimo o njemu i onome šta je zaista govorio, mislio i radio, umesto da se sećamo samo onoga što se radilo u njegovo ime".

Teško je, medjutim, zamisliti da bi izbor bilo kog drugog filozofa za najvećeg u istoriji mogao da izazove toliko kontroverzi kao izbor Marksa.

Britanski dnevni list Dejli Mejl mu je, na primer, umesto čestitke, posvetio dve strane pod naslovom “Marks čudovište”.

Marks je veliki deo života proveo u Veikoj Britaniji. U Londonu je živeo od 1849. sve do smrti 1883. godine. Sahranjen je na groblju Hajgejt u severnom delu Londona.

Profesor političkih nauka na univerzitetu u Kembridžu, Garet Stedman Džouns, izjavio je da svako ko pročita Komunistički manifest mora da prizna da je u pitanju "izvanredan dokument".

"Napisan je 1848. godine, ali sadrži sve ono o čemu se danas priča - globalizaciju, globalne korporacije, kapitalizam koji upropaštava svetsku ekonomiju. Sve to postoji u tom tekstu, koji je, prema mom mišljenju, neverovatno savremen, a time može da se pohvali jako malo dokumenata napisanih u to doba", smatra Džouns.